Експлоатација кварцног пијеска

Сходно томе, са загребачким Заводом за економику склопљен је уговор о изради инвестиционо-техничке документације рудника кварцног пијеска, сепарације и фабрике стакла.

Идеја о фабрици амбалажног стакла

Завод је у првој фази израдио "Технолошко-економску анализу сировинске базе и анализу тржишта творнице стакла", у чијем закључку стоји да је потпуно оправдана изградња фабрике амбалажног стакла у Зворнику.

На састанку Комисије за одређивање локације за изградњу фабрике, 13. априла 1967. године утврђена је дефинитивна локација за будућу фабрику у насељу Каракај, између пута Зворник - Бијељина и ријеке Дрине (земљиште зворничке Економије).

Настављено је и са израдом инвестиционо-техничке документације. Иако је изгледало да ће овај пут идеја бити реализована, јер је утврђено чак и мјесто на којем ће бити изграђена фабрика, тек је 1972. године опет актуелизована прича о изградњи фабрике стакла.

Економска ефикасност

Скупштина општине Зворник је ангажовала Институт за рударска и хемијско-технолошка истраживања Тузла - Завод за економику, да преиспита основне показатеље економске ефикасности ове инвестиције.

С тим циљем урађен је "Анекс инвестиционог програма фабрике амбалажног стакла - економски дио". Он је, заједно са инвестиционо-техничком документацијом из 1967. године чинио цјелину. У исто вријеме урађен је и "Прилог анализи сировинске базе уз Анекс инвестиционог програма изградње фабрике стакла у Зворнику".

У закључку ових докумената наводи се да је економски оправдана изградња фабрике амбалажног стакла у Зворнику, капацитета 66.000 тона годишње.

Анексом инвестиционог програма је потврђена економска оправданост изградње фабрике таквог типа, потребне централном дијелу тадашње СФРЈ, односно Босни и Херцеговини, јер би цијена стакла из фабрике у Зворнику била нижа због мањих трошкова транспорта.

Кочница реализације идеје отварања фабрике

Међутим, ни поновно потврђивање економске оправданости отварања овакве фабрике и могућности пласмана стакла на тржишту није елиминисало све друге разлоге који су кочили реализацију ове идеје.

Како је наведено у Резолуцији о развоју привреде и друштвених дјелатности у 1972. години, основни проблем је недостатак носиоца који би остварио ову идеју, јер нико од постојећих друштвених субјеката са зворничког подручја није изразио спремност да се прихвати овог задатка.

Тако је један перспективан инвестициони пројекат остао на нивоу идеје, односно покушаја да се она преточи у конкретно дјело.

Коришћење природних ресурса

Након свих ових година некоришћења ових природних ресурса, ипак је и данас неко исказао заинтересованост за експлоатацију кварцног пијеска.

Компанија "Боксит" а. д. Милићи је од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске добила еколошку дозволу за експлоатацију кварцног пијеска на лежишту Бијела стијена - Скочић, укупне површине експлоатационог поља 12,8 хектара.

Пратећи развој једне овакве идеје од шездесетих година прошлога вијека, па све до данас, можемо се надати да ће тај природни ресурс у будућности ипак бити искоришћен.

Дајана Пешко, архивиста Архив Републике Српске, Зворник

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.