Држава која је на новчаницу ставила Тита, а није Југославија

Ријеч је о новчаници од 5000 динара из далеке 1985. године. Они мало старији сјећају се тога, али тешко ће знати да је осим СФРЈ још једна земља имала лик Тита на својим новчаницама, пише Бизпортал.рс.

Посебан куриозитет јест да је ова држава новчаницу с ликом маршала имала у оптицају чак и прије него што је СФР Југославија почела користити лик Јосипа Броза на апоенима од 5000 динара.

Мистериозна држава зове се Република Гвинеја. Ова афричка држава увела је нову валуту 1971. године и назвала је сили. Та ријеч на њиховом језику значи – слон.

“На своју највећу новчаницу од 500 силија 1980. године централна банка Републике Гвинеје поставила је управо лик Тита, маршала и доживотног предсједника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије”, казао је на свом YоуТубе каналу нумизматичар Златко Вишћевић.

Била је у оптицају неких пет година, све до 1985. Ова новчаница није посебно значајна у свијету нумизматике, но историјски је занимљиво да су се у овој западноафричкој земљи одлучили баш Тита ставити на државни новац.

“Када се на новчаницама неке земље приказују особе, онда су оне у већини случајева значајне за њу и с њом имају неку директну везу. Јако је необично то да се на њима приказује челник неке друге државе. Још је необичније за једну афричку државу, која се тек 1958. године ослободила колонијалне власти, да само 23 године након тога поставља на своју новчаницу Европљанина и бијелца”, објашњава Вишћевић.

Осим Тита, на осталим новчаницама из ове серије приказани су и други страни политичари: марокански краљ Мохамед В, бивши предсједник Гане Френсис Кваме Нкрумах, бивши премијер Демократске Републике Конго Патрис Лумумба и други… “Тема ове серије новчаница, а којој припада и ова на којој је лик Тита, је антиколонијализам и антиимперијализам. Свим тим људима заједничка је борба против колонијализма, за независност својих народа и земаља. Тито је постављен на ову новчаницу у периоду у којем је Република Гвинеја била део Покрета несврстаних, а баш Тито је био један од главних лидера тог покрета”, објашњава Вишчевић.

Новац осим своје очигледне, монетарне, има и пропагандну улогу у сваком друштву. Осим што новцем плаћамо све што нам је потребно за живот, он има и политичко-пропагандну улогу, тако се новцем може послати одређена порука јавности.

“Обично су издавачи новца банке, иза којих стоји држава, тако да су на новчаницама приказани они мотиви и садржаји за које држава жели да их виде њени грађани. Када се на новац стављају људи, онда се у правилу ради о владарима те земље, значајним особама из историје, политичарима, научницима, писцима, умјетницима и сл.”, објашњава нумизматичар Златко Вишћевић у свом прилогу.

СФРЈ је тек крајем 1985. одлучила на једну новчаницу поставити лик Јосипа Броза Тита, и то ону од 5000 динара, која је у то вријеме била највриједнија. На лицу јој је био лик Тита, а на наличју визура Јајца. Ови мотиви су имали задатак да позову на јединство земље која је већ увелико почела пуцати по шавовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.