Друга бањалучка операција

Напад на непријатељска упоришта

Након успјешног окончања ове операције 6-9. септембра, штаб Корпуса донио је одлуку о нападу на непријатељска упоришта у доњем току Врбаса са центром у Бањалуци.

С обзиром на то да је први напад на Бањалуку изведен од 31. децембра 1943. до 3. јануара 1944, ова операција названа је Другом бањалучком операцијом НОВЈ. Операција је трајала од 18. до 27. септембра 1944. Јединице Петог корпуса овладале су Бањалуком (са изузетком тврђаве Кастел, у којој се утврдила група од 300 Нијемаца и усташа) и осталим мјестима у долини Врбаса и у Лијевче пољу, са изузетком Градишке.

Том приликом поражене су, потпуно разбијене и дјелимично уништене непријатељске снаге у тој области, које су бројале око 12.000 људи. Двадесет и првог септембра заробљени су командант одбране Бањалуке генерал Фон Девиц и шеф Гестапоа мајор Вилијем Волтер.

Друга оклопна армија формирала је двије борбене групе за помоћ својим снагама у области Бањалуке (борбене групе "Фон Панвиц" и "Фон Рудно"). Прва је нападала из правца Градишке према југу, а друга из правца Добоја према западу. Под њиховим притиском јединице Петог корпуса НОВЈ су напустиле Бањалуку 27. септембра 1944.

Јачање Петог корпуса

Према наређењу Врховног штаба НОВЈ, Пети корпус је након ове операције главнину својих снага оријентисао преко Травника према долини Босне и Сарајеву.

Операција је представљала велики успјех за Пети корпус, јер су његове снаге уништиле бројна утврђења, поразила осовинске формације и задобиле врло велик ратни плијен (између осталог и 34 авиона на аеродрому у Залужанима).

Након операције Пети корпус је знатно ојачао бројчано и по наоружању - према извјештају од 1. октобра, бројао је 26.000 бораца.

Према заповијести штаба Корпуса од 10. септембра 1944. јединице су заузеле сљедећи распоред око Бањалуке: Четврта крајишка дивизија са Шестом и Осмом бригадом, сјеверозападно од Бањалуке, на линији Јошикова Вода - Пискавица - Поповићи - Турјак.

Њена 11. бригада била је одређена у дивизијску резерву и прикупљена источно од Приједора, са задатком да притекне у помоћ ако затреба, Козарској групи НОП одреда, која је имала задатак да затвара правац Босански Нови - Приједор; 39. крајишка дивизија заузела је положаје од ријеке Врбање и јужно од Бањалуке, а на запад до пута Бањалука - Јошикова Вода, одржавајући чврсто везу са јединицама Средњобосанске дивизије на линији Врбања и Четврте крајишке дивизије код Пискавице; први и други артиљеријски дивизион Корпуса размјестили су се у рејонима села Омарска и Доњи Орловци; Дрварско-петровачки и Подгрмечки НОП одред добили су задатак да офанзивно дејствују све вријеме на комуникацији Бихаћ - Босанска Крупа - Босански Нови; Средњобосанска дивизија са 14. и 18. бригадом заузела је распоред од Врбање до Клашница, на десној обали Врбаса.

Ослобађање доњег тока Врбаса

Према раније направљеном плану Штаба Петог корпуса, након ослобађања горњег тока Врбаса, те Приједора и Љубије, на реду је било ослобађање доњег тока Врбаса с Бањалуком и Градишком.

Међутим, 13. септембра штаб Корпуса добио је наређење Врховног штаба да оријентише главнину својих снага према Сарајеву.

Штаб Корпуса тражио је дозволу да оконча своју планирану операцију, па да потом упути јединице према Сарајеву. Врховни штаб се сагласио, па је тако Штаб Петог корпуса добио на располагање краће вријеме за планирану операцију.

Према заповијести Штаба Петог корпуса, Четврта крајишка дивизија добила је задатак да, уз подршку једног артиљеријског дивизиона, Шестом и Осмом крајишком бригадом (без једног батаљона) нападне Бањалуку са сјеверозападне стране, од потока Црквена до цесте Бањалука - Градишка.

Њена 11. крајишка бригада требало је да нападне Босанску Градишку, поруши понтонски мост преко Саве, ликвидира гарнизон и ослободи град.

Једним батаљоном Осме крајишке бригаде, у садејству са снагама Средњобосанске дивизије, које ће нападати са источне стране, требало је да нападне и ликвидира посаду у Клашницама.

Штаб 39. крајишке дивизије добио је задатак да са двије бригаде, 13. и 16. крајишком, нападне Бањалуку са југозападне стране, између Врбаса и потока Црквене, а 15. крајишком бригадом да разбија четнике око Бањалуке.

За подршку снага дивизије у борбама у Бањалуци, додијељен је противколски дивизион. Средњобосанска дивизија добила је задатак да са двије бригаде (без једног батаљона) форсира Врбас са десне на лијеву страну, уз подршку једног артиљеријског дивизиона, заузимајући претходно на десној страни Врбаса самостан Траписти, а затим да продире према војничком логору Кулина бана и центру града и да се споји са снагама Четврте и 39. дивизије.

Други артиљеријски дивизион Корпуса са положаја на Павловцу (кота 304 Врановица - Копривњак) добио је задатак да туче Цитаделу и Кастел.

(Наставиће се...)

Горан Ђуран, Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.