Добро јутро, Европо
Истог дана када и Радио Беч, 1. октобра 1924. године, огласио се и Радио Београд. Овај први редовни радио-програм на Балкану преношен је путем постројења радио-телеграфске станице у Раковици.
Сваког уторка, четвртка и суботе од 18.45 до 19.45 преношени су концерти, читане вијести, сервисне информације, рекламе, стање воде, извјештаји са берзе. Вијести су припремали новинари "Политике" и "Дневних новости", а Београдска берза је обезбјеђивала актуелне извјештаје.
Десетак дана раније (19. септембра 1924) чуо се први пробни концерт Радио-телеграфске станице у Раковици - почетак радио-дифузије у Србији. Истог дана када је француска компанија за радио-телеграфију ТСФ добила одобрење од владе за пренос концерата и емитовање вијести, берзанских и метеоролошких извјештаја, инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић су из студија у Кнез Михаиловој улици бр. 42 (зграда Прве хрватске штедионице), путем одашиљача у Раковици, емитовали први пробни концерт.
Програм концерта припремио је тадашњи директор Опере Стеван Христић, а извели су га чланови Опере и Драме Народног позоришта. Сопран Ксенија Роговска пјевала је арију из "Тоске", тенор Жика Томић Христићеву композицију "Бехар", концерт-мајстор Карел Холуб извео је Менделсонов "Виолински концерт Е-мол", а пијаниста Велизар Гођевац одсвирао је двије Шопенове етиде.
Првак Драме Витомир Богић рецитовао је сцену "Под балконом" из Ростановог "Сирана" и сонете Јована Дучића. Клавирску пратњу чинили су Стеван Христић, капелник Иван Брезовшек и Власта Холубова. Како је пробни концерт изазвао велико интересовање публике, поновљен је седам дана касније, 26. септембра.
Тачно 15. децембра 1925. оснивачи Друштва Радио АД, инжењер Роберт Веге, Ђура Милутиновић, Милош Д. Станојевић, Славко Бокшан, др Емер Тартаља, Душан Грубић, Ђулијус Ханау, Стеван Карамата, Милутин Стевановић и адвокат Зафир Станковић обратили су се надлежном Министарству трговине и индустрије са молбом да им се одобри оснивање акционарског друштва Радио.
Сљедеће године добили су подршку од Министарства пошта и телеграфа за своју идеју о оснивању Београдског радија.
Суботом од 22 до 24 часа и недјељом од 1927. године од десет до 12 часова из зграде Министарства пошта и телеграфа у Београду емитован је програм састављен од музике са грамофонских плоча и вијести добијених из редакције "Политике". Аутори су били службеници Министарства под руководством инжењера М. Осама. Било је покушаја да се организује и први пренос оперете иза кулиса позоришне сале "Луксор" (данашњи биоскоп "20. октобар"), али без успјеха.
У недјељу, 24. марта 1929, почео је редовни програм Радио Београда, из закупљених просторија на другом спрату здања САНУ, у десет часова и 30 минута зачуле су се фанфаре, које су означиле почетак редовног емитовања програма Радио Београда, на таласној дужини 455 метара.
Свечаном отварању београдске радио-станице присуствовало је око 300 званица из културног и јавног живота. Програм је најавила спикер Јелена Билбија-Лапчевић. "Фанфарску увертиру" компоновао је и дириговао тадашњи диригент Београдске опере Ловро Матачић, касније први шеф музичког програма Радио Београда.
А 7. априла 1929. године емитован је први радио-пренос фудбалске утакмице, три године послије првог спортског радио-преноса у свијету. Иницијатива је потекла од спортског уредника "Политике" Боре Јовановића. Утакмицу БСК - Југославија преносио је репортер Раде Стоиловић, а наставио Димитрије Стевановић, маратонац и службеник Радио Београда.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
