Добро јутро, Београде

Радио Београд има изузетну и живописну историју, која се пише и данас и сваког трена. Током толиких деценија оснажио је и израстао у прворазредну медијску и културну установу. Радио Београд први пут чуо се из радио-телеграфске станице у Раковици 1. октобра 1924. године. Сваког уторка, четвртка и суботе од 18.45 до 19.45 преношени су концерти, читане вијести, сервисне информације, рекламе, стање воде и берзански извјештаји. Вијести су припремали новинари "Политике" и "Дневних новости", а музички дио програма дирекција Београдске опере.

Радио Београд је међу најстаријим електронским медијима у Европи. Радио Париз почео је са радом само шест месеци раније, а истог дана када и Радио Београд први пут се огласио и Радио Беч. У периоду од 1924. до 1929. запослени на радију постепено су овладавали техникама преноса и креирања програма и добили потребне дозволе. У недјељу, 24. марта 1929. године, из просторија на другом спрату здања САНУ почело је редовно емитовање програма Радио Београда. Програм је најавила Јелена Билбија-Лапчевић. Хор пјевачког друштва "Обилић" отпјевао је химну, а глумци Народног позоришта одиграли су прву српску радио-драму "Ђакон Стефан и два анђела".

Исте године емитован је први радио-пренос фудбалске утакмице, три године послије првог спортског радио-преноса у свијету. Иницијатива је потекла од спортског уредника "Политике" Боре Јовановића. Утакмицу БСК - Југославија преносио је репортер Раде Стоиловић, а наставио Димитрије Стевановић, маратонац и службеник Радио Београда.

Године 1937. почело је емитовање информативне емисије Радио Београда "Актуелни час" у трајању од десет минута. Ријеч је о дневној репортажи, коју је покренуло Југословенско новинарско удружење - секција Београд, у корист свог фонда за незапослене новинаре. Допуном новинарских вијести и радио-дневника најактуелнијим догађајима из живота Београда, ова емисија је означила почетак радио-новинарства у Београду.

Током окупације 1941. године технику Радио Београда користила је њемачка станица Зендер Белград, а ратне године учиниле су свјетским хитом мало познату пјесму "Лили Марлен", која је сваког дана емитована из овог њемачког радија. Одмах по ослобођењу Радио Београд наставља рад, а педесетих година почињу да се емитују неке од најпознатијих емисија - "Новости дана" и "Весело вече".

Други програм почео је са емитовањем 1958. године. Други програм Радио Београда огласио се најприје као експериментални програм и радио је само недјељом, да би од 1963. године почело свакодневно емитовање. На његовој таласној дужини зачет је нови звук, ослобођен официјелног тона.

Трећи програм Радио Београда настао је шест година касније по угледу на сличне програме који су основани у европским земљама послије Другог свјетског рата и који су били окренути првенствено култури. Његов утемељивач и први главни и одговорни уредник био је Александар Ацковић. Исте године почео је да ради и чувени Београд 202.

А све ово је почело када су инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић 19. септембра 1924. године из студија у Кнез Михаиловој 42, преко одашиљача у Раковици, емитовали први пробни концерт. Ксенија Роговска пјевала је арију из "Тоске", Жика Томић Христићеву композицију "Бехар", Карел Холуб извео је Менделсонов "Виолински концерт Е-мол", а пијаниста Велизар Гођевац одсвирао је двије Шопенове етиде. Витомир Богић рецитовао је сцену "Под балконом" из Ростановог "Сирана" и сонете Јована Дучића. Како је пробни концерт изазвао велико интересовање публике, поновљен је седам дана касније. А нису ни знали да ће се њихове пјесме и рецитације "чути" ево и до данашњег дана…

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.