Доајен скулпторске умјетности

Припадала је генерацији вајара који се од педесетих година прошлог вијека издвајају по умјетничкој радозналости и модерном сензибилитету ван традиционалних токова.

Извела је велики број споменика и скулптура у слободном простору и одржала велики број самосталних изложби.

Дио својих радова поклонила је граду Суботици.

Младост

Родила се 16. марта 1912. године на салашу Шара Пустара код бачког градића Бајмока.

Школовала се у Загребу, Грацу и Бечу, а своје умјетничко знање развила је током школовања на Академији ликовних умјетности у Београду 1949. године. У Загребу је радила аквареле, а била је фасцинирана бечком архитектуром.

Први брак је склопила са филозофом др Кајицом Милановим. Доселили су се за Београд 1939. године. Управо јој је супруг и предложио да се упише на Академију ликовних умјетности.

Послиједипломске студије довршила је код кипара Томе Росандића, с којим је сарађивала до 1955. године.

Рад

Ана Бешлић била је усмјерена на израду споменика. Оставила је велики траг у Суботици, обиљеживши послијератни ликовни живот тог града. Осим Суботице, дјела јој се налазе у Шандору, Бајмаку, Палићу и Таванкуту.

Легат њених кипарских дјела данас се налази у суботичком Градском музеју.

Најпознатије њене скулптуре су "Пламен", "Мајка и дијете", "Талија", "Сломљена крила", "Мајка и син" и многе друге. Соцреалистички споменик "Мајка и дете" у Александрову код Суботице је једном украден и никада није пронађен.

Јавну умјетничку каријеру започела је релативно касно, са 39 година.

Први пут је излагала на изложби Савеза ликовних умјетника ФНРЈ у Љубљани 1951.

Прва самостална изложба са Ђорђем Бошаном реализована је у Суботици 1954. године, а послије тога веома је често излагала.

Послије развода од Миланова удала се за новинара Јована Месаревића.

Посљедње године свог живота провела је у Београду, гдје је и умрла 2008. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.