Ђурђевдан заједно номинују Србија, БиХ, Хрватска, Турска, Ирак ...

Међу земљама које ће учествовати у овој заједничкој номинацији Ђурђевдана за Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа Унеска су и Хрватска, Црна Гора, Македонија, Молдавија и Румунија. 

Ђурђевдан је празник прољећа препознатљив у цијелом региону по обиљу народних обичаја, магијских раднји за заштиту, здравље, плодност, а иницијатива је потекла из Турске, чему су се у међувремену прикључиле и остале земље.

Обичаји и вјеровања везана за Ђурђевдан у српском народу постојала су и прије него што је примљено хришћанство. Муслимани, поготово они из ромске популације, који живе на овим просторима, Ђурђевдан /Ерделези/ прослављају кроз култ жртве, што је заједничко и за муслиманске народе. 

Карактеристичан је и за муслимане на Блиском истоку, а потиче од поштовања предхришћанског божанства прољећа и плодности које се на арапском језику назива "Хедер", што значи "Зелени", а муслимани БиХ и Санџака су све до шездесетих година 20. вијека обиљежавали "Јурјево", како се назива и код Хрвата. 

Кандидовање овог насљеђа за Репрезентативну листу Унеска требало би да буде обављено до 31. марта 2013. године, а међу номинованим насљеђем требало би да се нађе и крсна, породична слава. 

Међутим, како истичу у Министарству културе Србије, елементи нематеријалног културног насљеђа са Косова и Метохије који су уписани у национални регистар Србије у 2013. години неће бити номиновани за листу Унеска. 

Према истом извору, национали регистар нематеријаног културног насљеђа Србије, који је коначно формиран, за сада обухвата листу од 27 елемената, који обухватају обичаје, јела, музику, занате, од којих ће неки конкурисати за листу Унеска. 
Формирање овог националног регистра први је корак ка кандидатури појединих обичаја за листу нематеријалног насљеђа Унеска. 

На овој листи налазе се крсна слава, молитва - Ђурђевдански обред, коло у три и у шест, коло "Руменка", пјевање уз гусле, пјевање из вика, грокталица, ојкача, ерски хумор свирање на гајдама, фрули или на кавалу, а ту су и кулинарски специјалитети белмуж, израда пиротског качкаваља и пазарске мантије. 

Када је ријеч о занатима, на овој листи нашли у се израда дрвених чутура у селу Пилица, пиротско ћилимарство, филигрантски занат којим се бави кујунџија Крист Бериша, клесарски занат који чувају вајарска колонија "Беловодски пешчар" и мозаичарска школа Младена Србиновића, злакуска лончарија и косовски вез.

У национални регистар ушли су и обичај изливања свијећа и паљење ратарских свијећа, чување Христовог гроба, наивно сликарство из Ковачице, лазарице у Сиринићкој жупи, "Врањска градска песма" и Вуков сабор. 

Сви ови елементи идентификовани су као нематеријално културно насљеђе на територији Србије, са својим специфичностима значајним за локалну заједницу, као и за ширу средину. 

Формирање Националног регистра за нематеријално културно насљеђе један је од значајнијих корака у провођењу Конвенције о заштити нематеријалног културног насљеђа, коју је парламент Србије ратификовао у мају 2010. године.

Осим тога, Србија је створила шири институционални систем за очување нематеријалног културног насљеђа на својој територији чиме су испуњени основни предуслови за бригу о њему.

У складу са Конвенцијом, формиран је Национални комитет који усмјерава рад у овој области, затим Национална комисија за упис нематеријалног културног насљеђа, као и Центар за нематеријално културно насљеђе при Етнографском музеју у Београду, који је основан у јуну 2012. године. 

- Створена је и мрежа регионалних координатора који идентификују елементе нематеријалног културног наслеђа у појединим регионима у Србији и помажу њиховом очувању - кажу у српском Министарству културе. 

Примјера ради, на листи Унескове нематеријалне баштине Хрватска је заштитила ојкање, док Aлбанија покушава да заштити своју гусларску традицију.

Међутим, то не спречава Србију да заштити исте традиције у оквиру својих националних оквира. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.