Дјелимично ослобађање Бањалуке

Град су опасивале двије линије одбране: спољна и унутрашња. Спољна линија одбране протезала се од жељезничког моста, тадашње индустријске пруге Бањалука - Котор Варош, на ријеци Врбас, јужном ивицом пилане, и даље поток Подстранац, рудник Лауш, Подбрђе, Хисети, Карабашева улица, лијева обала Врбаса до жељезничког моста.

Линије одбране

Истурене отпорне тачке спољне линије одбране биле су жељезничка станица Предграђе, самостан Траписти, село Петрићевац са самостаном, Раковачке баре и Горњи шехер.

Предњи крај унутрашње одбране ишао је линијом: ријека Врбас, од логора Кулина бана, Војна болница, жељезничка пруга до Алеје краља Крешимира и даље њоме до потока Црквена, лијева обала потока Црквена, Кастел и армиранобетонски мост на Врбасу.

У центру система одбране посебно је припремљена група зграда названа "Цитадела", коју су сачињавале Управна зграда и Бански двори, зграда Позоришта и зграда Хипотекарне банке.

Спољна одбрана се дијелила на одсјеке: одсјек "Лауш" браниле су 14. и 15. сатнија 11. горске пуковније, 3. сатнија 3. горске пуковније, 3. усташка бојна и битница 2. артиљеријског склопа; одсјек Буџак браниле су 15. сатнија 3. горске пуковније, 6. сатнија 8. посадног усташког здруга, 15. и 16. сатнија 4. усташке бојне, 2. битница 22. артиљеријског склопа; одсјек "Врбас" држала је 3. сатнија 4. усташке бојне која је патролирала лијевом обалом Врбаса; у центру града блок зграда звани Цитадела и Кастел били су најјаче утврђени.

Ту су били распоређени Нијемци и усташе у највећом броју. Са њима је било 750 жандарма и полицајаца и вод лаких тенкова. Укупно у Бањалуци је било 5.000 Нијемаца, усташа, домобрана, жандарма, полицајаца и других.

Најјача упоришта

На комуникацији Бањалука - Градишка најјаче упориште налазило се на аеродрому Залужани, са хиљаду домобрана и усташа, а на посебном дијелу аеродрома, ближе Врбасу, 250 Нијемаца. На аеродрому је било и 48 авиона, те складиште бензина.

Од Клашница до Градишке, у Лакташима, Маглајанима, Маховљанима, Александровцу, Горњој, Средњој и Доњој Тополи, на путу Бањалука - Градишка, те у бројним упориштима поред самог Врбаса, биле су распоређене снаге 3. горског здруга, усташка милиција, фолксдојчери и жандарми, а окосница свих тих снага били су 5. и 14. њемачки полицијски батаљон, јачине 1.400 полицајаца.

У Котор Варошу и Челинцу налазиле су се по једна сатнија 3. домобранског горског здруга, а у Котор Варошу је било и 700 усташа.

У Градишци су се налазили дијелови 11. горске пуковније, једна чета 5. полицијског њемачког батаљона и једна усташка бојна, јачине 800 усташа, из састава усташког одбрамбеног здруга логора у Старој Градишци.

На десној обали Врбаса, сјевероисточно и источно од Бањалуке, у спољни систем одбране биле су укључене и снаге Средњобосанског четничког корпуса, јачине 1.500 четника. Јужно од Бањалуке, на терену Мањаче, Нијемци су распоредили снаге Босанскокрајишког четничког корпуса, јачине 1.300 четника.

Укупно у доњем току Врбаса, од Бањалуке до Градишке, било је распоређено 12.000 Нијемаца, усташа, домобрана, четника, жандарма, милиционера, полицајаца и других.

Свим тим снагама командовао је њемачки генерал-мајор Карл фон Кребс фон Девиц. Сједиште његове команде било је у самостану Петрићевац. За обезбјеђење командног мјеста ангажовано је 400 Нијемаца, од којих је знатан број припадао Гестапоу и служби безбједности СД (Зихерхајтдинст; Sicherheistdienst). Са Девицом се у сједишту његове команде налазио и шеф Гестапоа мајор Вили Волтер.

Напади

Све јединице отпочеле су нападе у предвиђено вријеме, 18. септембра 1944. у десет часова увече. У "духу основне идеје напада", Шеста крајишка добила је задатак да енергично продире клиновима у дубину одбране и, не обазирући се на непријатељске отпорне тачке које јој остају у позадини, што је прије могуће блокира и отпочне напад на унутрашњи прстен - утврђени блок зграда у центру познат као "Цитадела" и утврђење Кастел.

Главни правац њеног наступања био је Паприковац - Пишталине, Жељезничка станица - хотел "Босна" - Банска палата. Она је овај задатак извршила веома успјешно. И наредних дана НОВЈ је остварио већину својих војних циљева.

С обзиром на то да је постигао велики дио својих циљева, као и на угроженост из два правца, а у складу са наређењем Врховног штаба, штаб 5. корпуса 26. септембра наредио је евакуацију Бањалуке. Након што је евакуисан сав ратни плијен, њемачке оклопне колоне ушле су 27. септембра у Бањалуку.

Пети корпус усмјерио је 4. и 39. дивизију према Сарајеву. Ова групација ликвидирала је усташки гарнизон у Травнику 20-22. октобра и продрла на ријеку Босну. То је изазвало значајне борбе на овом сектору које су трајале до "Сарајевске операције". Операција је завршена дјелимичним успјехом 5. корпуса.

Корпус није успио у намјери да трајно ослободи Бањалуку и доњи ток Врбаса. Међутим, успио је да потуче, разбије и уништи знатне "осовинске" формације. Такође, успио је да задржи ту територију довољно дуго да на њој изврши мобилизацију људства.

Уз помоћ заплијењеног оружја и опреме, Корпус је наоружао 7.000 нових бораца, тако да је, према извјештају Штаба 5. корпуса Врховном штабу о бројном стању Корпуса на дан 1. октобра, бројно ојачао са око 19.000 на око 26.000 бораца.

Горан ЂУРАН. Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.