Дјечији свијет извор богатства
Мира Aлечковић једна је од најпопуларнијих књижевница српске дјечије литературе и аутор више од педесет књига за најмлађе и одрасле. Многе њене књиге преведене су на бројне свјетске језике. Уређивала је мноштво дјечијих и омладинских листова и часописа.
Рођена је 1. фебруара 1924. године у Новом Саду, а провела је дјетињство по селима Војводине и Далмације, на Косову Пољу, у Београду и, наравно, у Новом Саду. Школовала се у Београду, гдје је студирала упоредну књижевност и славистику.
Уређивање часописа
Мира Aлечковић живо је учествовала у акцијама "напредне омладине", а од првог дана устанка 1941. године постаје члан партизанске илегале у Београду. Уређивала је у тек ослобођеном Београду прве листове и часописе за младе - "Омладину" и "Младост", а са Бранком Ћопићем припремила је први број часописа "Пионир". Уређивала је и часописе "Полетарац" и "Змај". Овај други водила је дуже од 20 година.
Књижевно стваралаштво
У животу и раду Мире Aлечковић најприсутнија је била поезија за дјецу, којом се бавила пуних пет деценија. Објавила је двадесетак дјела поезије и прозе за одрасле и двадесетак књига за дјецу. Најзначајније су: "Подземни хероји", "Пролеће", "Добар дан", "Звјездане баладе", "Љуљашка на грани", "Пријатељи", "Ластавице", "Збогом, велика тајно", "Чаробна врата", "Свјетла соба", "Сребрни воз", "Да живот буде љубав", "Пјесме" и многе друге. Тим стваралаштвом она је већ одавно припала кругу најпопуларнијих писаца за младе у оквиру бивше Југославије и стекла симпатије многих генерација.
Млади читаоци прихватили су њену лирику јер је она заснована на искрености и једноставности, на присном језику блиском дјеци и на неусиљеној форми.
Љубав према дјеци
Као пјесник дјеце и дјетињства, Мира Aлечковић припада традиционалном току поезије, оне која се плодно везује за Змаја, Гвида Тартаљу, Десанку Максимовић и Бранка Ћопића. Отуда се она, поштујући успомене и вјерујући у "чистоту једног периода човековог живота", сва окреће том свијету као извору богатства и повјерења.
У том поштовању утисака и свијета који је запамтила и коме се враћа пишући за дјецу, она испољава неке битне одлике своје поетске личности. Aко је прва од тих одлика њежност, и то женска и материнска њежност, друга се исказује у љубави према дјеци и дјетињству, а трећа у осјећању друштвеног и родољубивог односа према прошлости и савремености. Ова посљедња одлика нарочито је присутна у цјелокупном пјесничком стварању Мире Aлечковић.
Она је стално сарађивала у многим листовима и часописима, нарочито као писац за дјецу, а њена поезија и проза превођена је на руски, бугарски, румунски, мађарски, пољски, чешки и италијански. Заступљена је у готово свим читанкама, изборима и антологијама поезије за младе на овим просторима.
Награде
За књижевни и друштвени рад додијељена су јој многа признања и награде, међу којима се истичу: Републичка награда за збирку поезије "Три прољећа", награда "Дјечија књига" за роман "Сребрна коса", потом награда "Курирчек" за најбољу пјесму за дјецу, златна медаља за поезију на међународном поетском конкурсу у италијанском граду Пистоји и два посебна признања: Највиши француски орден "Легија части" за дугогодишњу културну сарадњу са Француском, и статуета "Партизански курир" за тридесетогодишњи рад у области литературе за дјецу са тематиком из народноослободилачке борбе.
Мира Aлечковић је умрла 27. фебруара 2008. године у Београду. Сахрањена је, 3. марта, уз војне почасти, у Aлеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
