Десет највећих и најгорих поплава у људској историји

GS
Foto: RiversideClub

Људска бића су прошла кроз многе тешке и страшне услове током свог постојања. Међу те услове са којима се људи суочавају спадају и природне непогоде, попут поплава.

Поплаве су једна од најгорих могућих елементарних непогода. Оне су у стању да убију на хиљаде људи, униште имовину и збришу са лица земље усјеве и стоку. Поплаве изазивају ненадокнадиве и огромне губитке. Неки људи вјерују да су овакве несреће Божији знак да је крај свијета близу. Представљамо вам десет највећих и најгорих поплава у људској историји.

10. Поплава Сјеверног мора из 1212.

Ова поплава је почела у јуну 1212. године у Холандији и однијела је око 60.000 живота. Било је потребно око шест мјесеци за измјештање и санирање посљедица. У то вријеме није било технологије која би упозорила на надолазећи циклон, а да је постојала сигурно би на хиљаде живота било спашено. Спада у једну од најгорих природних непогода у историји Холандије.

9. Поплава Свете Луције

Света Луција погодила је Холандију и сјеверну Њемачку 14. децембра 1287. године. Олуја је била одговорна за несрећу која је однела око 80.000 живота. Поплава коју је олуја изазвала названа је по Светој Луцији, која се славила дан раније. Нека мјеста су била у потпуности потопљена.

8. Поплава ријеке Јангцекјанг из 1911.

Поплава Јангцеа из 1911. године била је једна од најсмртоноснијих несрећа коју је Кина икада доживјела. Ова ријека тече 6.418 километара од глечера до истока Кине. Представља главни извор наводњавања, транспорта и санитације у Кини. Највећа хидроелектрана на свијету била је саграђена управо на овој ријеци. Године 1911, Јангце је поплавио и усмртио око 100.000 људи. Оставила је око 40.000 људи без дома и начинила имовинску штету од неколико милијарди долара.

7. Поплава делте Црвене ријеке и Ханоја

Током Вијетнамског рата, 1971. године Црвена ријека је 1. августа у својој делти почела да плави и усмртила је више од 100.000 људи. Град Ханој се налази тик изнад нивоа мора, што је допринијело овој катастрофи.

6. Поплава Светог Феликса

Свети Феликс задесио је Холандију 5. новембра 1530. године, када је већи дио земље погођен водом која је однијела више од 120.000 живота. Данас су потопљени градови претворени у области слатине, али је тадашњи имовински губитак процењен на преко 100 милиона америчких долара.

5. Поплава ријеке Јангцекјанг из 1935.

Најдужа река у Азији и трећа најдужа ријека на свијету 1935. године још једном је изазвала поплаву. Том приликом погинуло је више од 150.000 људи, а велики број преживелих је остао без дома. Након поплаве појавиле су се и бројне болести широм земље попут маларије, дерматитиса и туберкулозе.

4. Тајфун Нина

На ријеци Ру у граду Џумајден изграђена је 1949. године Банкјао брана. Производила је 20 ГW струје и многи градови су зависили од струје са ове бране. У августу 1975. године, квар на брани је довео до плављења великог дијела Кине. Више од 160.000 људи је погинуло, а око милион је остало заробљено више од девет дана. Имовинска штета била је преко 500 милиона америчких долара.

3. Поплава реке Хуангхе из 1938.

Док је Други кинеско-јапански рат био у пуном јеку, Кина се налазила под великим притиском, јер јој ниједан напад није успио. Тада су одлучили да подигну капију са бране на Хуангхе ријеци, што је касније довело до несрећне поплаве која је однела животе око 800.000 људи, уништило усјеве и учинило земљу неплодном.

2. Поплава ријеке Хуангхе из 1887.

Поплава из 1887. године била је разорна за Кину. Тог 28. септембра речна вода је преплавила и усмртила више од 900.000 људи. Више од два милиона људи остало је без дома, а око 50.000 квадратних километара тла је потопљено.

1. Кинеска поплава из 1931.

Поплава централне Кине из 1931. се сматра најсмртоноснијом несрећом на свијету. Почела је током јула 1931, када су се реке Хуангхе, Хуај и Јангце издигле и усмртиле око 2.500.000 људи на спавању. Вјерује се да је овом поплавом било погођено укупно 28 милиона људи, преноси Национална Географија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана