Дан Републике, празник којег више нема
На данашњи дан прије 70 година у Јајцу је одржано Друго засједање Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије. У бившој Југославији се тај дан, 29. новембар, обиљежавао као Дан Републике, будући да је на том засједању донесена одлука о федералном устројству Југославије, земље које више нема.
Обиљежавање 29. новембра престало је распадом СФР Југославије у свим њеним републикама, осим у Србији. Дан Републике остао је званични празник у СР Југославији до 14. новембра 2002. године, када је укинут одлуком Савезне скупштине.
Друго засједање АВНОЈ-а одржано је 29. и 30. новембра 1943. године и на њему је донесена одлука да се Југославија изгради на федеративном принципу, под водством само једне странке - Комунистичке партије Југославије. На том скупу је одлучено да се будућој Југославији припоје јужнословенске територије које су на крају Првог свјетског рата остале у саставу Италије (Истра, Задар, Словеначко приморје, Јулијска крајина и друге).
Одлучено је и да се формира Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је имао извјесна својства владе, а избјегличкој влади и краљу Петру II Карађорђевићу забрањен је повратак у земљу.
АВНОЈ је увео назив маршала Југославије и додијелио га партизанском врховном команданту Јосипу Брозу Титу. Функција предсједника “прве владе” нове Југославије повјерена је Титу, који је остао доживотни предсједник Југославије.
Послије завршетка рата, од 1945. године, 29. новембар прослављан је као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ. Према тадашњем Закону о државним празницима, прослављао се два нерадна дана, уз свечане академије у главним градовима република бивше државе и почасне плотуне, а 1964. установљена је и награда АВНОЈ-а.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
