Четири лица Велике повеље слобода
Посљедња четири оригинална примјерака Magna карте данас су први пут заједно изложена у британској Националног библиотеци Лондону гдје почиње обиљежавање 800 године од првог енглеског уставног документа.
Велика повеља слободе или „Magna carta libertatum" је енглески уставни документ из 1215. којим је ограничена моћ краља Јована без земље (Џон) и осталих владара. Потписана је 15. јуна 1215. године у Ранимиду, западно од Лондона.
Велика повеља је настала као резултат неслагања између римског папе и краља Јована и његових барона у погледу краљевских права. Тражило се од краља да се одрекне одређених права и да поштује одређену законску процедуру као и да прихвати да краљева воља може бити ограничена законом.
Magna карта је први корак дугог историјског процеса који је довео до владавине уставног закона, и до данашње владавине права - правне државе.
Национална библиотека је 2013. године најавила да ће за њену годишњицу 2015. током три дана изложити све првобитне примјерке тог документа.
„Начињени су многи примјерци и послати бискупима, а вјероватно и судијама у цијелој Енглеској", рекла је Клер Бреј, главна кустоскиња одјељења средњевјековних рукописа Библиотеке и додала да само четири постоје и данас.
Два примјерка су у збирци Националне библиотеке, један у катедрали у Линколну, у централној Енглеској, и један у катедрали у Солсберију, на југозападу земље.
Четири примјерка документа проучиће истраживачи, а моћи ће и да их види 1.215 људи који ће бити одабрани путем конкурса.
Клер Бреј је рекла да би поређењем примјерака Magna карте стручњаци могли да добију нови увид у документа и писаре који су их исписивали на латинском језику.
Краљ Јован се борио против повеље и мало је недостајало да она не заживи.
„Важила је тек мање од 10 недјеља", рекла је Клер Бреј. „Барони, који су познавали краља Јована, поставили су клаузалу која га обавезује да каже да је неће поништавати. Готово прво што је учинио, било је да је послао некога у Рим Папи Инокентију III да затражи повлачење Magna карте."
Папа јесте укинуо повељу, а Британија се вратила у грађански рат. Краљ Јован је, међутим, умро слиједеће године, а на престолу оставио деветогодишњег сина, Хенрија III. Намјесник који је управљао умјесто младог Хенрија, вратио је Magna карту на снагу.
Иако су многе њене клаузале касније занемарене, оборене или прерађене, тај документ је основа британског права, чији је утицај био од пресудан на каснија документа, међу којима је и амерички устав.
Magna карта је у 13. вијеку више пута поново издата и до данас постоји 17 примјерака тих каснијих издања. Петнаест је у Великој Британији, једна у Парламенту Аустралије, а једна у Архиви САД.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
