Четири деценије од убиства предсједника Салвадор Аљенде
Салвадор Аљенде демократски избрана предсједник Чилеа убијен је у војном пучу десничара, који је уз помоћ САД извршио генерал Аугусто Пиноче 11. септембра 1973 године. Американци су му војно помогли, наводно са 10,9 милиона долара.
Послије убиства Аљендеа, које је осудио сав истинољубиви дио човјечанства у Чилеу, настао је хаос. У првим мјесецима владавине војне хунте у Чилеу је ухапшено, протјерано или побијено више од 130.000 нелојалних грађана Чилеа и странаца. То је била цијена провођења марширања војне хунте.
Убијени Аљенде, који је био и велики пријатељ тадашње Југославије (одржани масовни протести у Београду због убиства Аљендеа) био је први марксистички политичар изабран за предсједника једне државе на изборима.
Својом политиком аграрне реформе, национализације рудних богатстава и праведне расподјеле богатства, опасно је угрозио интересе крупне буржоазије и страних, посебно америчких компанија.
Године 1973, у нади да ће се одупријети највећој економској катастрофи у историји Чилеа, Аљенде и његова влада покушали су да се извуку из стагнације, али је резултат била хиперинфлација, што је изазвало велико незадовољство народа.
У таквим условима предсједник Аљенде, вјерујући да је лојалан официр, прогласио је Пиночеа командантом армије. Међутим, Пиноче је 11. септембра, исте године, извео војни удар.
Истога дана, приликом одбране предсједничке палате, Салвадор Аљенде је убијен, а 72 његова најближа сарадника су заробљени и стријељани. Затим је формирана војна хунта, односно влада састављена од одабраних људи који су командовали вођењем државног удара, са Аугустом Пиночеом на челу. Хунта је прогласила ванредно стање и распустила парламент до даљњег.
Пиноче је, да би уништио марксистичку прошлост Чилеа, одмах основао нову тајну полицију под именом Управа националне обавјештајне службе или DINA, која се убрзо инфилтрирала у све поре чилеанског друштва са задатком да похвата све Аљендеове присталице и противнике режима.
DINA је такође формирала тајне логоре у којима је звјерски мучила и убијала затворенике. У првим мјесецима Пиночеове власти затвори и логори су толико били пуни да су се у ту сврху користили и спортски стадиони, бродови и војни комплекси.
Године 1976. на власт у САД дошао је Џими Картер који је оптуживао Пиночеа за злодјела у Чилеу, као и за убиство Орланда Летелијера који је био чилеански амбасадор у САД, министар одбране у влади Салвадора Аљендеа, а касније борац за рестаурацију демократије у Чилеу, што је довело до захлађења односа између САД и Чилеа.
Током 1977. године Комисија за људска права УН први пут је осудила Пиночеов режим за кршење људских права. Пиноче се није обазирао већ је донио закон о амнестији чиме је заштитио све официре који су кршили људска права. Такође је наредио да се прикрију докази о кршењу људских права у Чилеу. Више стотина лешева било је ексхумирано и бачено у Тихи океан.
Југославија је одувијек имала традиционално добре односе са Републиком Чиле, који су се продубили доласком Салвдора Аљендеа на мјесто предсједника Чилеа. Чиле је прије и за вријеме Аљендеа био члан Покрета несврстаних чији је Југославија управо била оснивач. У том периоду сарадња двије земље била је на врхунцу, како на економском, политичком, трговинском и у свим сферама људског живота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
