Буђење Европе
У Паризу 22. фебруара 1848. године избила је прва буржоаско-демократска револуција, у којој се пролетаријат појавио као друштвена снага са сопственим политичким захтјевима. Под притиском устаника, краљ Луј Филип је распустио владу 23. фебруара, сљедећег дана је абдицирао и побјегао у Енглеску, а привремена влада укинула је монархију и прогласила републику.
Прокламоване су демократске слободе, опште право гласа, слобода штампе, смањење радног дана, право на рад и изборно право за све мушкарце старије од 21 године, а у колонијама је укинуто ропство. Успјех револуције у Француској подстакао је револуције у Њемачкој, Аустрији, Италији и ослободилачке покрете у јужнословенским земљама.
Револуција 1848. је ујединила борбе и устанке због привредне кризе, глади и незапослености.
Тачно 18. марта 1848. године почела је револуција и у Пруској у Берлину. Либералним снагама су се придружили сви друштвени слојеви осим феудалаца. Присилили су владара да састави либералну владу. Либерали су преузели власт, али нису се заузимали за сиромашне па су се јавиле побуне најсиромашнијих. Владар је једини контролисао војску и либерали су постали зависни од њега.
Владар је прво прискочио у помоћ либералима, а онда је искористио команду над војском да се ријеши либерала и да врати све на старо у Пруској.
У Сјеверној Италији, Ломбардијом и Венецијским војводством владају Хабзбурговци, средишњи дио Италије заузима папинска држава, а јужна Италија и острво Сицилија су Напуљско краљевство којим влада огранак Бурбона. Једина државица у којој постоји домаћа династија је Пијемонт или Краљевина Сардинија - тамо је владала Савојска династија.
Остао је феудални поредак. Устанак се јавио на Сицилији, а револуција се полако проширила према сјеверу. Грађанство је успјело да дође на власт и прогласи Републику. Папа је у јесен 1848. године протјеран из Рима, а Рим је проглашен републиком. Прије него што су Италијани успјели да дигну устанак против Хабзбурговаца у Венецији и Ломбардији, Хабзбурговци су послали војску у сјеверну Италију. У помоћ су јој дошле и француска и шпанска војска. Папа је враћен у Рим, а француска војска је остала да чува папу.
Револуција није успјела ни у Италији. Једина држава која је успјела да укине феудализам и апсолутну власт краља је Краљевина Пијемонт. Уведен је парламент и устав. Сви револуционари у Италији бјеже у Пијемонт, а међу њима је био и вођа национално-ослободилачког покрета Ђузепе Гарибалди. Он припрема добровољачку војску за будућу улогу уједињења Италије.
У Аустријском царству постоји више нација и сви ти народи траже слободне националне државе. Зато се та револуција почела називати и прољеће народа. Метерников апсолутизам је покушао да угуши све револуције унутар Аустријског царства, јер би се у супротном Хабзбуршка монархија распала.
Аустријско царство је потпуно феудално. Револуција је најприје захватила Беч 15. марта 1848. године. Грађанске снаге расту, али немају право на учествовање у власти. Метерников режим је срушен и поновно се јављају парламенти, а у Прагу су либерали чак дошли на власт. Владар у Бечу морао је да изда устав. Револуција се проширила по читавом Аустријском царству. С једне стране, ако либерали дођу на власт, Хабзбуршка монархија би се могла распасти.
С друге стране, либерали су могли и задржати апсолутизам и државу. Једино што је успјело током револуције 1848. је укидање феудалног поретка. Кметови су постали слободни људи и могли су откупити земљу на којој су живјели од феудалаца. За оне кметове који нису имали новца, предвиђен је дугорочни откуп. Исто тако су укинути и феудални посједи.
Мађари су тражили отцјепљење од Аустрије, а Срби, Хрвати, и Словаци у Војводини траже исту такву независност од Мађара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
