Британка ратовала у српској војсци
Војник британске националности тешко је рањен борећи се за Србију 16. новембра 1916. године, да би двије недјеље касније био одликован Карађорђевом звијездом, а до краја Првог свјетског рата два пута био споменут у званичним извјештајима о изузетној храбрости. Ал’ није јунак него - јунакиња - ријеч је о Флори Сандес, одважној ћерки сеоског пароха из Сафолка, јединој жени са Запада за коју је познато да се борила у саставу једне редовне војске у Првом свјетском рату!
Окупирана Србија, која је спремно прихватала сваку помоћ, била је једина земља у којој су жене могле да се боре.
Флора је одувек маштала о томе да буде војник. Док су дјевојке њеног узраста проводиле вријеме у шивењу, сликању и маштању о вјенчању, она је сате проводила у седлу, замишљајући да јуриша на Русе у Бици за Балаклаву у Кримском рату.
Осам дана након што је 4. августа 1914. Британија објавила рат Њемачкој, Флора (38) кренула је у Србију са првом британском добровољачком јединицом.
У првих неколико мјесеци радила је у војним болницама. Њени пацијенти, рањени током инвазије Аустроугарске на Србију, били су међу првим жртвама рата. У почетку се са њима споразумјевала гестикулирајући, али је до октобра 1915, када се Србија суочила са новом инвазијом, већ течно говорила српски и мобилисана је у српску војску као добровољац.
Ни послије рата није напуштала војску. "Ништа никада нисам толико вољела у животу", говорила је. Постала је први странац и прва жена у српској војсци која је добила официрски чин, а демобилисана је 1922. године.
"Нисам била сва своја", говорила је Флора, која је тада први пут почела да носи женску одјећу.
Када је избио Други свјетски рат, британски грађани упозорени су да напусте Југославију коју су опколили нацисти, али је Флора остала. У априлу 1941, четири дана након што је окупирана Југославија, она је у 65. години обукла униформу и кренула у рат.
Флору је 24. јуна ухапсио Гестапо. Једна од затвореница је написала о Флори: "Имала је завидан репертоар српских псовки, којима је частила чуваре, а они су се због тога понашали према њој готово с поштовањем." Ослобођена је послије свега 11. дана.
До краја октобра 1944. партизани су отјерали и посљедње Нијемце са југословенске територије. Међутим, долазак комуниста на власт, није донио Флори добро. Осиромашена и сама, донијела је тешку одлуку да напусти земљу у којој се борила у два рата. У јулу 1945. отишла је у Родезију (данашњи Зимбабве), а умрла је у Болници Ипсвича и Источног Сафолка 24. новембра 1956. године.
Рањена у Колубарској бици
У јесен 1916. учествовала је у низу тешких битака у планинама Македоније. У Колубарској бици, 16. новембра, тешко је рањена. Шрапнел јој је ољуштио кожу с леђа и с десне стране тијела од рамена до колена, а десна рука јој је била сломљена. Тада је одликована Карађорђевом звијездом за изузетну храброст под непријатељским дејствима. Чим се опоравила, придружила се мушкарцима у рововима и борила заједно са њима када су повратили контролу над земљом коју су три године прије били готово изгубили.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
