Борба против окупатора

Јер, народ у Босни нико није питао 1878. за аустроугарску окупацију, а нетражени одговор, вели један од највећих басанскохерцеговачких мислилаца, "стигао је тридесет шест година доцније". За такав одговор разлога је било на претек.

Колонијална власт у БиХ

Критикујући у Босанском сабору аустроугарску насилну и колонијалну власт у Босни и Херцеговини пред силним моћницима, посланик Урош Круљ, лекар по струци, а по речима велики правник и историчар, каже "да се аустроугарска власт у Босни и Херцеговини пре и после уставности није разликовала, јер ју је одређивало немачко аустријско биће".

У вези са том тврдњом да је Босна и Херцеговина у подређеном положају према Аустроугарској, Круљ истиче да је она "једна колонија", чије је суштинско питање то што је оцртавала "историју аустроугарске државе".

Њему је та историја говорила "да се Аустрија почела да развија као једна германска држава", тј. као држава која стоји под хегемонијом германског племена и која служи искључиво германској идеји.

На тој основи, Аустрија је по плану ујединитеља Немачке Бизмарка добила маршруту "Drang nach Osten" и била "присиљена на савез са Немачком". По Бизмарковом плану Аустроугарска је на Бечком конгресу добила Босну и Херцеговину.

Аустроугарска политика против Словена

Аустријско давање власти у Монархији Мађарима и завођење дуализма довело је до поделе власти у земљи између Немаца (Аустријанаца - Ђ. М.) и Мађара, а на рачун Словена.

Аустроугарску политику уперену против Словена потврђивао је и реализовао заједнички министар спољних послова Мађар Ђула Андраши, који је своју политику изражавао речима "потискивање Словена уза зид", а који је, кад је окупација Босне и Херцеговине била готова, изрекао познату истину: "Сад сам змији словенској стао на главу!".

То је и после анексије Босне и Херцеговине и завођења уставности у њој довољно показао "И положај свију Словена у Аустроугарској и њихова борба за равноправност на свим линијама".

Круљ је видео "да је главни циљ и садржај аустријске политике, њена државна идеја", да је њена политика у Босни и Херцеговини "сама од себе разрешива и стајала као отворена књига из које се могло сасвим слободно читати, да аустроугарско управљање Босном и Херцеговином није значило ништа друго него тјерање политике економског експлоатисања и политичко-националног угњетавања".

Револуционарна омладина и "Млада Босна" имали су у Босни и Херцеговини сличан разлог незадовољству као Словени у Монархији. Монархија је споразумом у Сабору између Хрвата и муслимана о факултативном откупу кметова 1912. године ставила Србе у процеп.

У вези са тим и речи хрватског посланика Јозе Сунарића: "Пукла је српска тиква, пукла је српска хегемонија!" одзвањају у Босни и Херцеговини и данас. Оне нису сметале атентаторима и Гаврилу Принципу, јер их је "диктирао" аустроугарски престолонаследник.

Франц Фердинанд се дан пре атентата поверио шефу своје оперативне канцеларије пуковнику Метцгеру да је "одлучен непосредни напад на Србију одмах после маневара", док још није било Принципова хица, али приче јест.

Идеје омладине "Младе Босне"

При томе се организована револуционарна омладина "Младе Босне" у припреми атентата на престолонаследника Франца Фердинанда руководила закључцима српске правне школе "да окупација има међународно-правно, а не државно-правно обележје, то јест да је то међународно и отворено, а не унутрашње и затворено питање".

Руководећи се позивањем у борбу против окупатора, младобосанци су на убиство престолонаследника гледали као на убиство било ког окупаторског представника, под којим је насиље у Босни и Херцеговини било достигло врхунац као у Француској пред познату револуцију, у којој краљеве убице није нико звао терористима већ револуционарима против неправде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.