Борба против глади и комунизма
Маршалов план за ратом поробљене европске земље почео се проводити од априла 1948. године, одмах по усвајању у америчком Конгресу 31. марта. Тим планом, названим по његовом творцу, америчком државном секретару Џорџу Маршалу, додијељена је помоћ од 15 милијарди долара европским земљама за обнову послије Другог свјетског рата.
Био је то био службени план САД о обнови послијератне Европе и сузбијању утицаја комунизма послије Другог свјетског рата.
План је нудио такву врсту помоћи и Совјетском Савезу и његовим савезницима, али само ако би они направили политичке реформе и прихватили неке спољне контроле. План је дјеловао четири године почевши од јула 1947. године. Маршалов план је имао фонд од 13 милијарди долара.
Џорџ Маршал је рекао дипломцима универзитета Харвард да је Европа у веома озбиљном стању послије разарања у Другом свјетском рату и да Сједињене Државе морају да учине све у својој моћи како би се економија европских земаља опоравила. Маршалов говор на Харварду био је основа такозваног Маршаловог плана, четворогодишњег програма економске помоћи.
Године 1947., двије године пошто су топови утихли, велики европски градови и даље су били у рушевинама. Глад је била распрострањена, док је веома оштра зима довела до најгоре жетве у посљедњих стотину година. Послије ослобађања од нацистичке доминације, западној Европи је пријетила опасност од хаоса. Лери Бленд историчар у фондацији "Џорџ Маршал" каже: "Главни мотив за покретање Маршаловог плана био је хаос у западној Европи. То сте могли да видите и ако сте редовно ишли у биоскоп. У журналима прије филма, могли сте да видите свакодневне проблеме у Европи. Призори изгладњелих жена и дјеце свакако су оставили утисак на Американце. Али, и снага комунистичких партија у Француској и Италији била је веома забрињавајућа."
Док је источна Европа била под совјетским утицајем, комунистичке партије у Италији и Француској биле су веома утицајне. Незапосленост је била масовна, а индустрија у застоју. Послије обезбјеђивања неопходне хране и одјеће, Маршалов план се фокусирао на кључне елементе економије. Рудници угља били су међу првим примаоцима помоћи. Без угља за фабрике, европска економија није могла да се опорави.
Проблем је што се западна Европа углавном снабдијевала угљем из њемачких рудника, који су били тешко оштећени у бомбардовању током рата. Нијемци нису били у могућности да обнове производњу у овим рудницима, али су САД пружиле неопходну опрему, као и помоћ за градњу станова за раднике и њихову здравствену заштиту.
САД су инсистирале да европске земље сарађују и да и друге земље имају користи од њемачког угља за фабрике и гријање. САД су одобриле 13 милијарди долара помоћи, што би у данашњем новцу износило око 100 милијарди долара, за укупно 16 земаља, током четири године. Можда је најважнији ефекат Маршаловог плана био његов утицај на морал западних Европљана. И бивше непријатељске земље, Њемачка и Италија, биле су укључене.
Британски лидер Винстон Черчлил назвао је Маршалов план "најнесебичнијим потезом у историји". Опоравак послије најразорнијег рата у историји био је драматичан. Бруто домаћи производ западне Европе порастао је за 32 одсто током четири године Маршаловог плана. Довео је до економског бума који је трајао читаву генерацију и пружио оквире за повезивање које ће касније прерасти у Европску унију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
