Бомбама на српску културу
У Београду је 1832. године основана Народна библиотека Србије. Димитрије Давидовић прослиједио је писмо Књазу Милошу о устројству Библиотеке. Основана је у књижари Глигорија Возаревића. Иницијални фонд чинили су поклони Возаревића и других српских културних посленика.
За дан оснивања узима се 28. фебруар 1832. када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу. Новембра исте године књаз Милош одредио је да се по један обавезни примерак доставља новооснованој библиотеци.
Успон у раду Народне библиотеке настао је 1853. године када је указом кнеза Милоша уведено звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе. Извјесно вријеме библиотека је била у саставу Државне штампарије, затим Министарства просвјете, а 1870. постала је самостална установа.
У њемачком бомбардовању Београда априла 1941. потпуно је уништена зграда Библиотеке на Косанчићевом венцу, при чему је изгорјело око 300.000 књига, од којих су неке биле раритетне и од непроцјењиве вриједности, не само за српску културу. Уништен је и књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12-17. вијек), картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и цјелокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. Осим тога, нестали су сви инвентари и каталози. Из старе збирке рукописа сачуван је само један рукопис који је у том тренутку био ван библиотеке. Неки од рукописа које се чувају или су чувани у Народној библиотеци су: Летопис попа Дукљанина (београдски рукопис), Никољско јеванђеље, Минхенски псалтир, Ћирилични Рампацетов буквар из 1597. године и други. Најстарији рукопис је Београдски паримејник из 13. вијека.
У вријеме када је библиотекар био Јанко Шафарик (1861-1869) библиотека је пресељена у Капетан-Мишино здање и ту је дочекала Први свјетски рат. Током Великог рата библиотека је остала без својих просторија па је 1920. године за њене потребе откупљена "Картонажа Милана Вапе" на Косанчићевом венцу.
У априлу 1946. године библиотека добија зграду некадашњег хотела "Српска круна" на крају Кнез-Михаилове улице. У тој згради се налази Библиотека града Београда. Послије Другог свјетског рата фонд Народне библиотеке је знатно допуњен поклонима и легатима, а међу дародавцима су били Милан Ракић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Тихомир Ђорђевић, Љубица и Даница Јанковић, Љубомир Мицић, Љубица Цуца Сокић и други. Током и послије рата обнављани су фондови и већ 1958. имала је 335.000 књига.
Народна библиотека Србије од априла 1973. налази се у намјенски грађеном здању на Светосавском платоу у Београду. Постојећа зграда Народне библиотеке на Врачару, коју је пројектовао архитекта Иво Куртовић, убраја се у споменике културе.
Најпознатији управници Народне библиотеке били су: Филип Николић, Ђуро Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Јован Бошковић, Нићифор Дучић, Милан Ђ. Милићевић, Драгиша Станојевић, Стојан Протић, Љубомир Јовановић, Јован Томић, Милош Зечевић…
Током 2014. завршено је обнављање трезора Одељења за археографију и фототеку, у којем се чувају рукописи и старе штампане књиге.
Библиотека је 26. априла 2012. потписала Протокол о сарадњи са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске, што представља гаранцију очувања јединственог српског духовног и културног простора. Протоколом је утврђено да ће двије библиотеке једна другој поклањати све публикације, те да ће заједно учествовати у националним и међународним пројектима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
