Бој под Бањалуком 1737. године

Горан Ђуран
Бој под Бањалуком 1737. године

У посљедњим годинама XVII и почетком XVIII вијека у Европи долази до снажних геополитичких и војних промјена. Превласт губе неке до тада најјаче европске силе, а издвајају се нове државе.

“Европска равнотежа”

Стварају се нови дипломатски односи под именом “Европска равнотежа”. У томе су велику улогу имале Аустрија и Русија. Заоштравање финансијске и привредне ситуације у Турској довело је до нестабилности функционисања њених државних институција. По завршетку Бечког рата (1683-1699) и мировног споразума у Сремским Карловцима, Турска је изгубила све посједе сјеверно од Дунава, осим Баната. Босански пашалук постаје најзападнији и најистуренији дио.

Период краткотрајног мира на просторима Босанског ејалета убрзо је био окончан и Аустријанци су почели на границама Босне да концентришу велике војне снаге. Четрнаестог јула 1737. Аустрија је објавила рат Порти. Пресудан утицај имала је битка вођена 4. августа 1737. надомак Бањалуке. То је чувени Бањалучки бој.

Ток рата

Прије службене објаве рата, 14. јула 1737. године, аустријске јединице окупиле су се у пакрачкој околини. Свима који пређу на католичку и православну вјеру аустријски цар Карло ВИ је гарантовао личну и имовинску безбједност.

Аустријска војска је 12. јула стигла до Градишке. Савладавши Саву, 15. јула аустријске снаге биле су на територији Босне. Без отпора је настављено напредовање у правцу Бањалуке. Двадесет и првог јула сукобили су се код Јурковића са турском војском, којом је заповиједао Салих-ага. Обојица су погинули од узајамног рањавања. Двије аустријске колоне састале су се код Бањалуке 23. јула 1737. Сљедећег дана, на удаљености од једног километра од бањалучке тврђаве, аустријска војска је подигла логор.

Дошавши до зидина бањалучке тврђаве, аустријска војска је предузела све мјере за систематску опсаду. Двадесет и седмог јула 1737. почиње артиљеријски напад на бањалучку тврђаву и сам град. Од 27. јула до 4. августа аустријска артиљерија је свакодневно на Бањалуку испаљивала око 1.800 граната. Команду над бањалучким браниоцима преузима Мехмед-бег Ћатић. Увидјевши да морал бранилаца постепено опада усљед недоласка војне помоћи и све јачег аустријског гранатирања, принц Хилдбургхаузен је 3. августа написао писмо капетану Ћатићу, захтијевајући предају.

Везир Али-паша је одлучио да у помоћ Бањалучанима крене у суботу, 3. августа 1737. Разлог због којег су се одлучили за овај дан је традиција - “Бог суботом сије благодати”. Код села Босића и Крмина сјединили су се са јединицама Мехмед-бега Фидахића. Војска, која се одмах упутила на Бањалучко поље, бројала је око 15.000 бораца. На жељене положаје стигли су у поноћ 4. августа.

Пораз

Аустријска страна је очекивала долазак османских оружаних снага у помоћ браниоцима Бањалуке. Принц Хилдбургхаузен је имао намјеру да започне општи напад још 3. августа, но одустао је јер је желио да му трупе буду потпуно одморне и спремне за борбу.

Укупан број војника по доласку на Бањалучко поље износио је око 15.000, док је број бранилаца у самом граду и његовој тврђави износио око 5.000 бораца. Док су се приближавали бојном пољу, Али-паша је иступио пред своје снаге, бодрећи их ријечима: “Виђено је и показано да је моћнијег непријатеља могуће побиједити срчаношћу и трајном трпељивошћу у односу на тешкоће и умор у борби. Стрпљење и истрајност биће резултат успјеха”. Идућа два сата је непрекидно трајао напад босанских снага. Послије почетне неизвјесности предност у борби све више прелази на страну бранилаца.

До вечерњих часова 4. августа 1737. босански војници са Али-пашом Хеким-оглуом на челу извршили су пет фронталних напада на аустријске редове, желећи не само да им нанесу пораз него да их потпуно униште. Принц Хилдбургхаузен је наредио повлачење својих снага. Одмах је почело извршавање тог наређења и аустријске трупе су напустиле бојно поље.

По наређењу Али-паше Хеким-оглуа 5. августа 1737. босански борци су пошли у потјеру за аустријском војском. Због неорганизованости и недостатка војне координације неке од јединица које су пошле у потјеру доживјеле су велике људске губитке. Аустријска војска је прешла Саву 20. августа 1737. Тако је неславно завршио поход Аустријанаца на Босну.

 

Горан Ђуран, Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана