Била је најбоља снајперисткиња у историји

Агенције
Била је најбоља снајперисткиња у историји

Ко је била Људмила Павличенко, која је од студенткиње историје постала најсмртоноснија снајперисткиња за само годину дана?

Почетком 1941., тада 25-годишња Људмила Павличенко студирала је историју на Универзитету у Кијеву, а годину дана касније постала најопаснија снајперисткиња свих времена која је убила 309 особа, од чега су 39 били њемачки снајперисти.

Павличенко је још у дјетињству била својеглава и мушкобањаста, и никад није била најпослушнија ученица у учионици. Рођена је 1916. године у малом градићу у Украјини, да би се с 14 доселила у Кијев.

Као и многа друга дјеца у Совјетском Савезу, учествовала је у паравојној спортској организацији у којој је учила и стрељаштво. Наводно се дјечак из сусједства хвалио како му одлично иде пуцање, па је Павличенко одлучила да напорно вјежба све док не буде једнако добра као он.

22. јуна 1941. године Хитлер је раскинуо везу са Стаљином и њемачка војска је похрлила на Совјетски Савез.

Павличенко се брзо придружила совјетској војсци како би бранила домовину, иако је првотно одбијена због пола.

"Изгледала је као модел, с налакираним ноктима, у модерној одјећи и с лијепом фризуром. Павличенко је рекла особи задуженој за регрутацију да жели да носи пушку и бори се. Мушкарац јој се само насмијао и питао је шта она зна о пушкама", пише на страницама soviet-awards.com.

Чак и након што је Павличенко показала свој сертификат и значку која је потврдила да се бавила стрељаштвом, покушали су да је усмјере према послу медицинске сестре.

"Нису жељели да примају дјевојке у војску, па сам морала да се послужим разним триковима како бих упала", објаснила је Павличенко.

Напокон јој је Црвена армија дозволила да изађе на аудицију, тако што су јој дали пушку и показали двојицу Румуна који су сарађивали с Њемцима. Без муке је стрељала војнике, па је примљена у војску.

Послали су је у прве борбене линије у Грчку и Молдавију, па је у кратком року постала позната као страшна снајперисткиња која је током првих 75 дана на ратишту убила 187 Нијемаца.

Брзо се проширила ријеч о њеној слави

Снајперисти су се у ондашњим биткама борили између зараћених страна, често врло удаљени од осталих војника. Био је то изузетно опасан посао за који је била потребна максимална концентрација и стрепљење, јер сте морали сатима сједити/лежати, савршено мирни, како бисте избјегли да вас уоче непријатељски снајперисти.

Кад је постала позната, након битака за Одесу и Молдавију, Павличенко је пребачена на Крим и послата у битку за Севастопољ.

Због своје репутације, почели су да јој дају све опасније задатке, па се у једном тренутку нашла лицем у лице с непријатељским снајперистом. Убила је 36 снајпериста, од којих су неки важили за најозлоглашеније убице у својим редовима.

"Ово је било једно од најнапетијих искустава у мом животу", изјавила је Павличенко касније.

Осам мјесеци се борила у Севастопољу, гдје је у Црвеној армији унапређена због својих постигнућа. Неколико је пута рањена, али је послата с ратишта на лијечење тек након што јој се шрапнел зарио у лице, кад су Нијемци бомбардовали њену позицију.

Постала је позната особа у рату и дио пропаганде коју је користила Црвена армија, па су се Људмиле плашили њемачки војници широм источног фронта.

Нијемци су чак ишли толико далеко да су јој се лично обраћали путем звучника, при чему су јој нудили разне погодности и слаткише уколико пређе на њихову страну.

Али, Павличенко је остала на својој страни и ускоро постала инструктор стрељаштва, па је чак позвана у посјету Бијелој кући. Постала је тако прва припадница совјетске војске која је икад ступила тамо, пише Бизнис Инсајдер.

Павличенко је била једна од 2.000 снајперисткиња које су се бориле на страни Црвене армије у Другом свјетском рату и једна од њих 500 које су преживјеле.

С 309 убистава, убраја се међу пет најбољих снајпериста свих времена, али је врло вјероватно да је убила и много више војника, будући да је потврђеним убиствима морала да присуствује трећа страна, што често није било оствариво.

Након рата је магистрирала у Кијеву, а ове године је њена прича приказана у филмовима "Битка за Севастопољ" у Русији и "Неуништива" у Украјини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана