Бик који сједи - вођа побуне против америчког геноцида

Предводећи савез племена, познат као "Дакота", борио се против етничког чишћења и геноцида који је Влада САД систематски спроводила над Индијанцима и омогућио им да у Бици код Литл Биг Хорна 1876. године потпуно униште дио Седме коњичке дивизије под командом Џорџа Кастера.

Више хиљада америчких војника послато је затим у потјеру, па су многи домороци били присиљени на предају, али не и Бик Који Сједи.

Одбивши предају, повео је своје племе у далеку Канаду, гдје су провели низ година. На крају су, измучени хладноћом и глађу, били присиљени да се врате у САД.

Предали су се и наставили да живе у резерватима, у заробљеништву.

Године 1884. Бик Који Сједи напушта резерват и придружује се путујућем циркусу "Дивљи шоу Буфало Била", зарађујући 50 долара седмично, што је у то вријеме била велика свота.

Циркус је поглавицу учинио славним.

Неколико година касније, Бик Који Сједи вратио се у резерват гдје су покушали да га ухвате због сумње да подржава ширење "Плеса духова", религијског покрета међу Индијанцима.

Американци су се плашили да би овај покрет могао да доведе до јачања Индијанаца и њихове побуне, па су ријешили да ухапсе Бика Који Сједи.

Једног јутра дошли су до његове колибе која се налазила на Гранд риверу са циљем да га ухапсе прије него што се други становници резервата пробуде. Међутим, Бик Који Сједи одбио је да пође мирно, што је довело до галаме и окупљања других Индијанаца који су се противили хапшењу.

Дошло је до нереда између његових сљедбеника и индијанске полиције усљед чега је један од полицајаца убијен.

Одмах је дошло до размјене ватре у којој је један метак погодио Бика Који Сједи у главу и убио га на лицу места.

Поглавица је сахрањен је у Форт Јејтсу, а 1953. године његови посмртни остаци пренесени су у Мобриџ, у Јужну Дакоту, гдје му је подигнут гранитни споменик.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.