Бањалука за вријеме Краљевине СХС/Југославије

Народно вијеће

Народно вијеће је у Бањалуци преузело власт ујутро 31. октобра 1918. године. Организацију војске Народног вијећа од заробљеника, бивших чланова "Сокола" и добровољаца спровео је правник Душан Умичевић, резервни потпоручник. Народно вијеће у Бањалуци имало је 18 чланова. Окружни предстојник Осман Нури Хаџић био је члан Народног вијећа. Сарадња је била остварена и са градоначелником Али Кјамилбегом (Ћамилбегом) Џинићем.

Прва јединица војске Народног вијећа, састављена од бивших српских заробљеника, дошла је из Загреба у Бањалуку 13. новембра 1918. Прва јединица српске војске под командом мајора Драгољуба Бајаловића ушла је у Бањалуку 21. новембра 1918. Народно вијеће је од 6. новембра имало и своје гласило под називом "Народна воља". Године 1919. изабрано је Општинско вијеће по прописима аустроугарског изборног закона. У Градском вијећу први пут је дошло до сукоба поводом питања да ли ће се поједини акти писати ћирилицом или латиницом.

Срез

Финансијским законом од 28. марта 1928. укинут је Градски срез Бањалука, а надлежности је преузео постојећи Сеоски срез Бањалука као Срез бањалучки.

Среске поглаваре постављао је министар унутрашњих дјела. Срески одбор имао је пет чланова, на челу са предсједником Среске скупштине. На основу Устава, 26. априла 1922. године донесена је Уредба о подјели земље на 33 области, међу којима је и Врбаска област. Истог дана донесен је и Закон о општој управи, који је разграничио послове великог жупана и среских поглавара у задацима опште управе. Органи обласне самоуправе били су Обласна скупштина и Обласни одбор.

Банска управа Врбаске бановине започела је рад крајем новембра 1929. године, наслиједивши пет бивших окружних области. Банско вијеће Врбаске бановине образовано је 3. јула 1930, а прво засједање одржано је 30. новембра исте године.

Палата и предузећа

Први корак бана Светислава Милосављевића био је да осигура кредит од 40 милиона динара за почетак градње Банске палате, Банских двора, 50 станова за чиновнике и почетна средства за друге грађевинске подухвате. Добио је и кредит за изградњу 120 основних школа и Учитељске школе у Бањалуци. Камен-темељац за зграду Банске палате положен је 26. октобра 1930. године.

Посебан значај у овом раздобљу имају банке - Привилегована земаљска банка за Босну и Херцеговину, Српска централна банка за БиХ, Народна банка, Прва хрватска штедионица и Државна хипотекарна банка, Муслиманска централна банка за БиХ и Хрватска централна банка за БиХ.

Најјаче индустријско предузеће било је Босанско дионичко друштво за искоришћавање дрвета и погон парних пилана "Босна Боа"; затим ту спадају Индустријска ковачница са ливницом, Пивовара, Творница сукна, Циглана и Сирара. У веће индустријске погоне спадали су Фабрика дувана, Државни рудник Лауш, Ливница и творница стројева "Јелшинград". Извјесну улогу имала је и Индустрија дрва "Бабић" д.д. Упоредо са индустријским развојем, улагало се и у изградњу мостова и развијање цестовног промета. Поштански саобраћај био је након ослобођења под управом Поштанског и брзојавног равнатељства у Сарајеву, које је почетком 1920. године увело телефонски правилник.

Бањалучка пошта имала је аутомобил за превоз поште до Јајца и назад. У Врбаској бановини 1936. године било је 30 државних и 21 уговорна пошта. У току 1937. у Бањалуци су постављени подземни телефонски каблови и инсталисана прва телефонска јавна говорница у граду - 5. августа 1937.

Банска управа дала је 17. маја 1934. превознику Сави Билбији дозволу за аутобуску линију Бањалука - Сплит. Линија Окучани - Сплит, која је пролазила кроз Бањалуку, била је дуга 328,4 км.

Војне команде

Бањалука је била средиште и разних војних команди. У граду је 28. септембра 1919. образован Врбаски артиљеријски пук, који је 1923. преименован у IX артиљеријски пук. Од почетка маја 1920. Бањалука је била сједиште Врбаске дивизијске области. Поред осталих, у Бањалуци је био смјештен и 33. пјешадијски пук.

Покрети

Бањалука је била позната по развијености омладинског, женског, синдикалног и комунистичког покрета. Бањалучка организација КПЈ спада међу оне ријетке које нису прекидале свој рад током читавог раздобља илегалног дјеловања.

Међу значајним догађајима синдикалног и политичког рада било је организовање Обласне партијске конференције 14. децембра 1919, оснивање синдикалне и партијске школе, покретање листа "Народни глас" (од 10. априла 1920. године као гласило комуниста за рад на селу). Илегални рад организован је у фебруару 1921. захваљујући активности зидарског радника Паве Радана. Од мајских избора 1935. па надаље, комунисти сарађују са представницима грађанских странака у опозицији.

У развијању демократске климе предњачиле су омладинске организације - Клуб академичара Бањалуке (КАБ), Ђачко културно и музичко друштво "Млада Југославија", Радничко културно-умјетничко друштво "Пелагић", Радничко туристичко друштво "Пријатељи природе" и Радничко спортско друштво "Борац". Готово да није било економске и друштвене области која није имала своје стручно удружење - Хрватско пјевачко друштво "Нада", Муслиманско добротворно и културно друштво "Будућност", Српско пјевачко друштво "Јединство", "Гајрет", "Напредак", "Просвјета", "Народна узданица", Коло српских сестара, Француско-југословенски клуб, Културно друштво "Змијање" и друга.

Горан Ђуран

(Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.