Бањалука за вријеме Другог свјетског рата

У тим преломним временима долази до учесталих састанака комунистичких вођа са представницима грађанских странака. Међу силним дешавањима треба истаћи иступање потпуковника Богослава Давида Мажуранића, ратног команданта 90. пјешадијског пука; послије проглашења Независне Државе Хрватске, официр Прве добровољачке дивизије у Добруджи у саставу Руског корпуса, извршио је самоубиство јер није хтио да оде у њемачко заробљеништво.

Напад

Њемачки напад на Југославију затекао је Врбаску бановину неприпремљену. Бањалука је била изложена бомбардовањима из дана у дан.

Прво веће бомбардовање центра града десило се 9. априла. У том вртлогу, на иницијативу Влатка Мачека одржан је састанак представника грађанских странака на коме је изабран "Грађански одбор" од по десет Срба, муслимана и Хрвата. Замишљено је било да овај орган буде носилац власти у ратним условима у Бањалуци.

Међутим, слаб је био и политички и војнички отпор. Посљедњи војни отпор у Босанској Крајини пружио је ИВ батаљон Школе за резервне официре из Марибора 14. априла код Мркоњић Града. Међу питомцима батаљона били су и бањалучки ђаци - Бранко Ћопић, Боро Гаћеша, Стојан Гњатовић, Ђорђе Маран, Грујо Новаковић, Младен Сабљић и други.

Усташка власт

Усташки стожерник Виктор Гутић дошао је у Бањалуку 17. априла 1941. и организовао власт. Усташки стожер за Босанску Хрватску требало је да буде државни орган са стожерником веома широких овлашћења на челу.

Одмах по његовом доласку у град на Врбасу отпочео је лов на Србе и Јевреје. Према званичној политици, Бањалука је требало да буде главни град НДХ.

Наредбом Анте Павелића од 29. априла 1941. године у Бањалуку се 1. маја преселило Потпредсједништво Владе са Османбегом Куленовићем на челу. Постојала су два планирана назива за град - Лука и Антинград. Међутим, временом долази до сукобљавања између Хрвата и муслимана, што је кулминирало доношењем "Резолуције бањалучких муслимана" од 12. новембра 1941. године, која је била одговор муслимана против усташких злочина над Србима.

Најтрагичнији дан

У најтрагичније дане Бањалуке спада 7. фебруар 1942. године, када је сатнија Друге поглавникове тјелесне бојне под командом усташког натпоручника Јосипа Мишлова и учествовање бившег фрањевца Мирослава Филиповића извршила покољ Срба рудара у руднику Раковац и недужног српског становништва у селима Дракулић, Мотике и Шарговац. За историју града значајне су и Прва и Друга бањалучка операција, када су вођене операције за ослобођење града.

Прва је започела у ноћи између 31. децембра 1943. и 1. јануара 1944. године са главнином Петог ударног корпуса. У току борбе ослобођено је 207 затвореника окружног затвора Црне куће.

Друга бањалучка операција вођена је од 18. до 28. децембра 1944. године. Тада је ослобођен скоро читав град, изузев тврђаве Кастел. Послије повлачења партизанских јединица град је напустило и пет хиљада становника. У току посљедње двије године рата град је бомбардован од стране савезничке авијације - 6. априла 1944. године, 29. и 31. маја 1944. године, 26. и 27. септембра 1944. године, те 9. фебруара 1945. године и 15. марта 1945. године.

Послије повлачења јединица Народноослободилачке војске у Другој бањалучкој операцији команду је преузео домобрански генерал Владимир Метикош, командант Бањалучког потхватног здруга. По наредби поменутог здруга новообразовани Уред обће народне обране започео је 15. октобра 1944. године да изграђује систем ровова, жичаних препрека и бункера око цијелог града. Велики жупан Велике жупе Сана и Лука је 25. фебруара 1945. године образовао Обранбени одбор за град Бањалуку. Али, дан слома НДХ се неминовно приближавао.

Отпор

Други свјетски рат је остао у историји упамћен као доба тоталног уништења. Али, на срећу овдашњег народа било је појединаца који су својом активношћу пружили огроман отпор окупационим властима - Урош Богуновић Роца, Хасан Бркић, Махмут Бушатлија, Рудолф Чајавец, Здравко Челар, Авдо Ћук, Милош Дујић, Стеван Дукић, Љубица Геровац, Хусеин Хоџић, Махмут Ибрахимпашић, Анте Јакић, Исмет Капетановић, Осман Карабеговић, Фрањо Клуз, Бошко Каралић, Драго Ланг, Милан Личина, Раде Личина, Шефкет Маглајлић, Милош Мамић, Веселин Маслеша, Цвијо Мазалица, Драго Мажар, Ивица Мажар, Јосип Шоша Мажар, Слободан Данко Митров, Грујо Новаковић, Вид Њежић, Стјепан Пипо Павлић, Бранко Поповић, Ђуро Пуцар Стари, Добривоје Радосављевић, Драгутин Карло Ројц, Фадил Шерић, Велимир Стојнић, Ранко Шипка, Милорад Умљеновић, Славиша Вајнер и Рада Врањешевић.

Горан Ђуран, аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.