Бањалука у доба Југославије

Отварање школа и болница

Пописом из 1948. године утврђено је да у граду живе 3.573 неписмене особе старије од девет година. Године 1965. Бањалука је имала и три више школе - Педагошку академију, Вишу економско-комерцијалну и Вишу пољопривредну школу, затим Технички факултет, на којима је тада студирало око хиљаду студената и било запослено око шездесет високошколских наставника.

Послије 1945. у Бањалуци су од здравствених институција постојали Дом здравља, Дјечија болница, Болница за микотична обољења, Завод за медицинску рехабилитацију и шест здравствених станица.

Бањалука је огромна средства улагала и у област социјалне заштите, што се посебно одразило на збрињавање ратне сирочади, те је смјештај у шест домова оформљених у ту сврху нашло више од 3.000 дјеце, затим на оснивање Инвалидског дома за ратне војне инвалиде. Посебан дом је основан и за смјештај старих и изнемоглих лица, а основан је и Центар за социјални рад.

Култура и спорт у Бањалуци

Године 1946. почела је да ради библиотека “Петар Кочић”, чији су фонд књига и број чланова стално расли. Десет година послије ослобођења почео је да ради и Дом културе. Прије земљотреса отворена је и Умјетничка галерија.

Посебно мјесто у умјетничком стваралаштву припада Народном позоришту које је, располажући са 450 сједишта, на примјер 1964. извело 245 представа којима је присуствовало око 85.000 грађана.

Дјеловала су и културно-умјетничка друштва “Васо Пелагић” и “Веселин Маслеша”.

Што се тиче физичке културе и спорта, такмичарски спорт је 1965. године обухваћен у 35 организација и клубова са више од 7.000 чланова. До средине шездесетих година ЏЏ вијека изграђено је 12 школских спортских објеката, два базена, четири фудбалска игралишта, десет школских сала, два стадиона, стрелиште, спортски центар са игралиштима за рукомет, кошарку, одбојку, тенис.

Разорни земљотрес

У овом свеукупном развоју Бањалуку је 26. октобра 1969. у 16.37 часова задесио земљотрес јачине 7,5 степени Меркалија, а 27. октобра 1969. године у 9.11 часова јачине 8,5 степени Меркалија.

Катастрофа је однијела 19 људских живота, а више од 1.100 људи је лакше или теже повријеђено. Тешку судбину врбаске љепотице ублажила је исказана југословенска солидарност.

Дан послије, 28. октобра, Бањалуку је посјетио Јосип Броз Тито. Утврђена су материјална оштећења у 701 насељеном мјесту, порушено је или оштећено 86.000 станова. Једна од првих мјера је била евакуација дјеце из порушеног града.

Неколико година послије земљотреса Бањалука почиње нагло и константно заостајати, али је то било кратког даха. Национални доходак је порастао са 699.000 динара 1969. на 2.024.000 у 1974. години. Те године град је имао 33.600 запослених. Нови земљотрес Бањалука је доживјела 13. августа 1981, али сада без људских жртава.

Изградња модерних насеља

Послије земљотреса, Бањалука је и поред многих недаћа, почела да се урбано развија - никла су нова модерна насеља: Борик, Старчевица, Мејдан, Хисета, Нова варош, Буџак, изграђен је савремен хотел “Босна”, никла је нова зграда Гимназије, зграда школе “Георги Стојков Раковски”, изграђен је нови Дом ЈНА, робна кућа “Боска”, Дом солидарности. Бањалука постаје 1975. године универзитетски центар.

Читав социјалистички период препознатљив је по “многим именима” - музиколог Владо Милошевић, сликари Божо Николић и Бекир Мисирлић, књижевници Ирфан Хорозовић, Ранко Рисојевић, Коља Мићевић, публициста Ацо Равлић, глумци Владо Зељковић, Адем Ћејван, Жижа Мажар. Од спортиста: рукометаши Јеролим Караџа, Перо Перовић, Абаз Арсланагић, Небојша Поповић, Милорад Каралић, боксери Маријан Бенеш и Анто Јосиповић, кошаркашице Мерсада Бећирспахић и Слађана Голић, фудбалери Абид Ковачевић, Томо Кнез, Хуснија Фазлић.

Временом Бањалука је лијечила ране од катастрофа 1969. и 1981, развијала се и унапређивала и ушла у бурно раздобље с почетка 1990. године и у крвави грађански рат 1992. године. Отада почиње ново раздобље у развоју врбаске љепотице.

Мр Горан Ђуран, архивиста истраживач Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.