Бањалука и студентски протести

Да се подсјетимо, врхунац кризе трајао је од 3. јуна, кроз штрајкове и зборове на факултетима (најинтензивније у Београду, мање у Загребу, Сарајеву, Љубљани и другдје), резолуције и медијску контраблокаду, све до 9. јуна увече, када је Јосип Броз Тито први пут јавно проговорио о протестима студената.

Проблеми омладине

Чини се да је Бањалука са својим Техничким факултетом и двије више школе (са око 2.000 студената), у одсуству уличног конфликта била на маргини ове побуне. Али истраживачки залазак иза паланачке слике "тог топлог љета" открива далеко већи степен друштвено-политичке динамике него што се то да наслутити из недавног ТВ остварења. Данас је општи став да су проблеми произашли из дихотомије између тржишта и планирања, односно бирократије и самоуправљања.

Примјећујемо да се у мјесецима пред ескалацију у друштвеним службама и политичким организацијама Бањалуке доста времена посвећивало питању незапослености, посебно међу младима. "Глас" је 13. маја објавио наслов "Млади стручњаци (и даље) пред вратима фабрика". Ипак, ЗОЗ за запошљавање био је задовољан радом Завода, с обзиром на смањење незапослености у односу на претходну годину, тако да је у фебруару 1968. на евиденцији било 3.410 незапослених, што је око 2,5% од укупног броја становника општине.

Ипак, бројка од 40 незапослених са вишом и високом спремом била је суштински далеко мањи проблем од примијећеног јаза између младе генерације која се, како се каже на једном мјесту, није "афирмисала као политички фактор", и бирократских структура које су биле невољне да се суоче са својом кривицом за такво стање.

Истина, било је доста критике на рачун "једног дијела комуниста" због патерналистичког односа према омладини, указивало се и на проблем "недовољне пажње" од стране Партије, али такве анализе, колико год биле детаљне, представљале су празан ход у међупростору између узрока и посљедица.

Политичке дијагнозе

Дана 22. маја у Општински комитет СКБиХ Бањалука стигли су и приједлози Универзитетске конференције СК БиХ у вези са уклањањем проблема смјештаја и исхране студената на факултетима у Републици да би се избјегле "могуће негативне политичке импликације".

Чак је тражено да "Републичка заједница образовања хитно обезбиједи средства за побољшање стања у исхрани студената у мају и јуну, критичним мјесецима с обзиром на вријеме испита", те да се приликом пријема студената у прву годину у погледу смјештаја обрати пажња на њихов економски положај.

Специфични проблеми бањалучких студената обиљежени су, између осталог, сукобом између Клуба академичара Бањалуке (КАБ) и Савеза студената око руковођења студентским сервисом, о чему се средином маја дискутовало у ОК СК.

Партијски активисти су се такође жалили на проблеме у школским партијским организацијама, прије свега на неактивност чланова и потпуно одсуство политичке дисциплине. Један секретар школске организације могао је без икакве посљедице на састанку да изјави: "Ово друштво је труло, што да ми радимо, што да будемо фанатици?".

Између редова једне необјављене анализе, написане средином јула на основу материјала са више партијских састанака, може се наслутити дуготрајно лутање у покушају да се нађе "исправан" однос према омладини.

И у овом случају аутори су се задовољили констатацијама о напретку у рјешавању свакодневних питања (незапосленост, исхрана, простор, кредитирање и пријем у СК), док је сагледавање позиције омладине у суштинским друштвеним расцјепима потпуно изостало.

Ескалација у Београду

Дијагностичким радом градских политичких организација обраћена је пажња и на Београд. Наиме, у бањалучки Општински комитет Савеза социјалистичке омладине 30. маја стигле су преко босанскохерцеговачке Омладинске радне бригаде "Бошко Буха" информације о проблемима, слабом расположењу, аљкавости, недисциплини и лошем командном кадру међу учесницима ОРА "Нови Београд 68".

Као што је познато, сукоб који се проширио на читав студентски Београд и дјелимично захватио остатак земље, почео је управо тучом између студената и учесника омладинске радне акције, тучом у коју се умијешала полиција.

Током 3. јуна, након што је у Београду дошло до сукоба студената и полиције код Подвожњака, те организовања факултетских зборова и бирања акционих комитета, бањалучка партијска структура нашла се у ад хок ванредном стању. У току тог дана "договорено је да се руководства друштвено-политичких организација и Скупштине општине више ангажују у смислу веће будности и предухитравања евентуалног одражавања студентских демонстрација на бањалучке студенте". На првом посљеподневном састанку прочитана је депеша ЦК СК БиХ, којом су се, по свему судећи, давале смјернице за одговор на новонасталу ситуацију.

(Наставиће се)

Мр Владан Вуклиш, архивиста у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.