Бањалука и Олимпијада

Резолуција

Све је почело још 1931, када је за домаћина 11. олимпијаде одабрана Њемачка. Временом је бојкот достигао такве размјере да је за 19. јули 1936. у Барселони заказана Народна олимпијада.

Окидач за то био је долазак на власт у Шпанији у прољеће 1936. републиканске владе Народног фронта која је, у знак протеста против снисходљиве политике МОК-а, донијела одлуку о повлачењу са берлинске Олимпијаде. Ускоро су идеју бојкота почели да подржавају, а онда и својатају комунисти.

Београдска "Политика" од 5. априла 1936. објавила је резолуцију стотинак угледних спортиста и спортских радника: "Међународни олимпијски комитет одлучио је 1931. године да се идућа Олимпијада одржи у Њемачкој. Али после политичких промена у Рајху, неколико чланова Комитета тражило је да се ова одлука измени и Олимпијада одржи у некој другој земљи, јер је нови режим у Немачкој почео и кроз спорт да врши своју пропаганду...".

Међу потписницима се посебно истичу фудбалери Милутин Ивковић, Милорад Арсенијевић, Фрањо Валок, Ђорђе Вујадиновић, Александар Тирнанић, Густав Лехнер, Ђорђе Лојанчић и Драгош Стевановић, што је било сасвим довољно да фудбалска репрезентација откаже пут у Берлин. Касније се сазнало да је аутор текста резолуције Владимир Дедијер, касније Титов биограф, док је њено објављивање одобрио Иво Лола Рибар.

Пет дана касније огласио се Савез спортских савеза Краљевине Југославије, чији је генерални секретар био Хрвоје Мацановић, доцније познати спортски новинар: "Противни смо свакој акцији против ЏИ олимпијских игара 1936. у Берлину, а поготово оној којој није извор у спорту нити у спортским разлозима; акцији која неспортским аргументима хоће да наш спорт увуче у нежељене обрачуне."

Тако је званично потврђено да ће Краљевина Југославија учествовати на Олимпијским играма.

Олимпијски дан

На приједлог Југословенског олимпијског одбора широм Краљевине је 7. јуна 1936. приређен Олимпијски дан. Бањалучки је заказан за седам дана касније. Његова организација повјерена је Олимпијском одбору, формираном 12. јуна на конститутивној сједници у "Паласу". Иницијативу за формирање дао је генерал Светомир С. Ђукић.

 Сједници су присуствовали представници већине спортских и свих витешких друштава. Генерал Ђукић је изабран за предсједника Одбора, а за његовог замјеника др Јован Перенчевић, старјешина Окружног суда. Секретарски послови повјерени су студенту права Мирославу Лехнеру, а благајнички приватном намјештенику Абдуселаму Гвожђару. Чланови управе постали су и архитекта Бранко Јовановић, потпоручник Стеван Стричевић и Ђорђевић. Одбор је утврдио програм Олимпијског дана. Издате су и пригодне олимпијске значкице.

Летак

Само који дан уочи заказаног Олимпијског дана градом је почео да кружи летак који је Бањалуку ставио у жижу спортске и политичке јавности. Летак се данас чува у архиви ЦКСКЈ у Београду. Одштампан је у "Графици", чији је власник био Богдан Курузовић. Потписало га је више наших угледних суграђана. Најпознатији међу њима свакако је др Бранко Чубриловић, потоњи министар пољопривреде, који ће демисионирати у знак протеста због приступања Југославије Тројном пакту. Адвокат др Перо Костић, радикал, кратко је, уочи самог рата, био вршилац дужности бана Врбаске бановине. Послије рата је емигрирао у Аустрију, а отуда у САД. Чиновник Стјепан Момчиновић је по формирању НДХ постао секретар Усташког стожера, а потом котарски предстојник у Котор Варошу, Новој Градишци и Броду на Сави, гдје је 10. јула 1946. јавно објешен. Звонимир Јесих је на почетку Господске улице држао трговину "Американ базар", док је Рудолф Цисарж, члан управе "Сокола", у истој улици држао дрогерију. Др Јаков Леви, зубар, био је члан управе "Крајишника", а типограф Стево Нешић "Борца". Правник Вељко Ђорђевић, секретар Мјесног комитета КПЈ, био је активан у више спортских удружења. Висок углед уживали су и судије Хасиб Мурадбеговић, Хуснија Ђумрукчић и Младен Димитријевић и месар Перо Јуришковић. На летку су и два колективна потписа: ХШК-а "Хајдук" и РСК-а "Борац", уз напомену да су чланови управе овог првог били Момчиновић и Јесих. Издавач летка био је Вељко Ђорђевић.

Поред осталог, у летку стоји: "...Ми спортисти и пријатељи спорта из нашег града и цијеле наше Босанске Крајине дужни смо да дигнемо поводом нашег олимпијског дана сложан глас протеста против сваког настојања фашизације спорта... Не можемо да то пропустимо у часу када фашистичка Њемачка чини огромне напоре да новцем од сиромашних и гладних широких народних слојева на нечувено помпезан начин организује овогодишњу Олимпијаду у Берлину, која треба да маском 'неполитичности' спорта прикрије стварне фашистичке и милитаристичке циљеве Трећег Рајха. Не можемо да дозволимо да спортисти и соколи наше земље, вјерни демократским традицијама, увеличавају фашистичке параде националсоцијалистичких шовиниста чији вођа у својој књизи 'Меин Кампф' назива Славене 'хисторијским ђубрем' а званични нацистички орган 'Волкисцхер Беобацхтер' нашег хероја и мученика Гаврила Принципа 'Жидовом, слободним зидаром и припадником злогласне тајне терористичке организације Народне одбране'...".

Издавање летка је бурно одјекнуло и због чињенице да је тада у Бањалуци на дужности помоћника команданта Врбаске дивизијске области био генерал Светомир С. Ђукић, иначе члан Југословенског и Међународног олимпијског комитета.

Бањалучки Олимпијски дан је, ипак, одржан.

Зоран С. Мачкић. Аутор је архивски савјетник у Архиву РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.