Бањалучки Олимпијски дан

Пет котура на олимпијској застави значе братских пет континената. А олимпијски завет којим се завршава свака Олимпијада гласи овако: Нека се кроз векове проноси олимпијска луча за добро човечанства, активнијег, куражнијег и чистијег.”

Учесници

У штафетној трци учествовали су “соколи”, припадници војске, ГСК “Крајишник” и СК “Викторија”, а славио је Војислав Давидовић. У бициклистичкој трци заједнички су побиједили Фехим Вајрача и Борислав Илић, а у мотоциклистичкој Љубо Зарић.

Прије подне су одржане тениске утакмице, те ногометни сусрети БСК - “Хајдук” 2:0 и “Крајишник” - “Олимп” 2:1. На посљеподневном програму био је јуниорски сусрет “Викторија” - “Витез” 1:0, а потом и утакмица тимова А - Б 9:3.

Одјеци протеста

Протести против минхенске Олимпијаде ипак су уродили плодом. На старту Народне олимпијаде у Барселони појавило се чак 6.000 такмичара из 22 земље. Међутим, само дан прије церемоније отварања у Шпанији је букнуо грађански рат. Око 300 несуђених учесника игара ступило је у редове интербригадиста, супротстављајући се покушају десних националиста да преотму власт у Шпанији.

По ко зна који пут испоставило се да политика врло радо злоупотребљава спорт. Како тада, тако и данас, другачије мисле само спортисти. Минхенска Олимпијада показала се као потпуни тријумф националсоцијалистичке пропаганде, који је помрачио само легендарни Џеси Овенс. Премоћ њемачких спортиста био је важан разлог за реинтеграцију Њемачке у оно што данас зовемо “међународном заједницом”, док је Версајски уговор постао мртво слово на папиру.

Нијема и бесплодна Лига народа није могла да спријечи предстојећи свјетски рат, јер су јој, пред очима, италијанске трупе ушле у Адис Абебу. Једино што је она била кадра, што и није било тако тешко, било је искључење из чланства СССР-а крајем 1939, када су Совјети ушли у Финску. Прије тога, док су редом падале Рајнска и Судетска област, Гдањск, Аустрија..., глас Лиге народа се није чуо.

Генерал Ђукић

Генерал Светомир С. Ђукић, прекаљени српски ратник и свестрани спортиста, атлетичар, скакач удаљ, пливач, бициклиста, јахач, мачевалац и стријелац, оснивач Српског олимпијског одбора 1910. године, по повратку из Берлина, гдје је предводио наше спортисте, дао је своје виђење догађаја: “Из политичких мотива била је отпочета кампања против Олимпијаде у Немачкој... И, када је Олимпијски одбор добио званично обећање да се неће за време Олимпијаде водити никаква кампања против Јевреја, онда је Међународни одбор нашао да нема никаквог разлога да се даље увлачи политика у спорт. При свечаном проласку свих спортиста најбурније су поздрављани они који су фирера поздравили руком, на олимпијски (немачки) начин. То су радили и Французи, и стадион се тресао од бурног поздрава и одушевљења. Овај моменат, више него икоји други, показао је колико је олимпизам моћан фактор у приближавању и пријатељству народа”.

Генерал можда није знао да олимпијска бакља, уведена управо те 1936. године, није освијетлила жицом ограђен берлински лагер за Роме, које су нацисти уклонили с улица да не кваре идеализовану слику о домаћину, али је свакако знао да се дочек олимпијске бакље у Бечу претворио у нацистичко дивљање, као и да су у Њемачкој само привремено суспендовани расни закони.

Нацистички пропагандни тријумф у Берлину постао је омиљени образац и тешко достижан идеал. На берлинска “достигнућа” не подсјећа данас само тамошњи олимпијски стадион. У сасвим свјежем сјећању су бојкотовања Олимпијаде од стране афричких земља, САД, СССР-а... Пред нама су зимске игре у Сочију 2014. Врло брзо могли бисмо да сазнамо на који ће их начин свјетски моћници и глобалисти исполитизовати.

Зоран С. Мачкић,  Аутор је архивски савјетник у Архиву РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.