Бањалучка култура шездесетих година

Улагања у културу

Несклад између потреба и могућности створио је несклад између уложеног и оствареног. Ради превазилажења слабости у култури, Срески одбор Социјалистичког савеза радног народа Бањалука је основао Културно-просвјетно вијеће среза бањалучког. Оснивачка скупштина вијећа одржана је 29. априла 1960. у Бањалуци. Оно је требало да прати и анализира културно-просвјетну активност, те ангажује што већи број људи на дефинисању и реализацији културне политике среза.

Колективни чланови вијећа биле су установе, стручна удружења и друштвене организације које у свом програму имају културно-просвјетне циљеве, а немају свог среског савеза. КПВ се финансирало из чланарине, дотација и других прихода.

Функцију предсједника вијећа обављали су Милош Марјановић (1960-1962), Боро Бјелкановић (1962-1965) и Доброта Лошић (1965).

Почетком 1963. дошло је до територијалног проширења бањалучког среза, када су му прикључене општине Босанска Дубица, Доњи и Горњи Вакуф, Гламоч, Јајце, Кључ, Купрес, Мркоњић Град, Приједор, Сански Мост, Србац и Шипово. Исте године Културно-просвјетно вијеће је прерасло у Културно-просвјетну заједницу среза Бањалучког, чији су органи били: Скупштина, Предсједништво и Надзорни одбор.

Предсједништво су чинили Доброта Лошић, предсједник, Лела Филиповић, потпредсједник, Милан Бокан, секретар и чланови Ацо Нејман, Раде Васиљевић, Зденка Видаковић, Ферид Мехмедовић, Боро Бјелкановић, Фрањо Петрушић, Бењамин Крупић, Драгутин Чича, Предраг Лазаревић и Никола Бузолић.

До 1965. чланови Надзорног одбора су били Добрила Јајчевић, Ибро Ибришагић и Мехмед Кушмић, а након њих Славко Сексан, Весна Марот и Милан Гердијан.

Формирање комисија

Ради спровођења задатака по појединим областима, Предсједништво је формирало више комисија.

Чланови Комисије за културно-забавни живот били су Енвер Гермовић, Јован Поповић, Лена Политео, Нафис Халиловић, Ирфан Маглајлић, Томислав Кулиер и Бошко Лукач.

Комисија за пропаганду књиге преузела је функције Среског савеза библиотекара. Њени чланови били су Лела Филиповић, Анто Ћосић, Ирфан Нурудиновић, Милан Шипка, Михајло Тодоровић, Анкица Јуришић и Милан Вукмановић.

Комисија за образовање преузела је функције Среског савјета народних и радничких универзитета, а чинили су је Боро Васић, Божидар Делач, Садик Чампара, Петар Пуцар, Хајро Куленовић и Љупко Станаревић.

У Комисији за професионално умјетничко стваралаштво дјеловали су Хамид Хусеџиновић, Љиљана Медаковић, Драгојла Стјепановић-Тошић, Страхиња Родић, Нада Лошић, Здравко Кукрика, Стјепан Блажевић, Душко Гламочак и Владо Милошевић.

Комисија за умјетнички аматеризам преузела је функције Среског савеза аматерских културно-умјетничких друштава и организација. Активна је била и Комисија за филм и кинофикацију.

Основана је и Пословница за културно-умјетничке приредбе, коју је водио Ненад Раљић. Пословница је координисала културне активности стварајући могућности за размјену културних добара између комуна, док је мање развијеним општинама пружала непосредну организациону и финансијску помоћ.

Среска културно-просвјетна заједница је издавала "Билтен". Његов одговорни уредник био је Милан Бокан, а чланови редакције Доброта Лошић, Фуад Балић, Лела Филиповић и Хамид Хусеџиновић.

Образовање кадрова

КПЗ је пратила рад и рјешавала проблеме професионалне умјетничке дјелатности. Радила је на оспособљавању кадрова у области просвјете, културе и умјетности, на ликвидацији неписмености и образовању одраслих. Изузетну пажњу поклањала је развоју и раду културно-умјетничких друштава и друштвених домова, пропаганди књиге, проблемима репертоарске политике среских биоскопа, филму у школама и раду покретних екипа, издавачкој дјелатности на пољу науке и културе, спровођењу принципа дохотка у култури.

КПЗ је организовала неколико масовних и популарних културних манифестација, као што су: такмичења градова Босанске Крајине у области умјетничког аматеризма, такмичење градова Бањалуке и Осијека, такмичење "Тражимо највеселије село", сусрети чланова литерарних секција и клубова младих писаца, смотре аматерских група, хорске и драмске фестивале аматерских секција.

Организовала је савјетовање "Ширење филмске културе" у Бањалуци априла 1965. и Изложбу ликовних аматера БиХ 1963. у Бањалуци. Појавом и радом ове својеврсне трибине грађана постигнут је велики корак у демократизацији културе. Укидањем среза 1966. укинута је и његова Културно-просвјетна заједница.

Верица Јосиповић, архивиста у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.