Американци 1973. године положили оружје
Вијетнамски рат, један је од највећих ратних сукоба у модерној људској историји, у којем је погинуло више од милион људи, завршен је 27. јануара 1973. године. Рат је окончан потписивањем Мировног споразума у Паризу. Тиме је престало и војно ангажовање САД у овој азијској земљи.
Оно што познајемо под појмом "Вијетнамски рат" заправо су два рата: први, који је Вијетнам водио против француских колонијалних власти (1945-1954), и други, за уједињење сјеверног и јужног Вијетнама (1955-1975), у којем су главног непријатеља представљале САД. Послије првог поменутог рата одредбама Женевског споразума из 1954. територија Вијетнама је по 17. паралели привремено подијељена на сјеверни (Демократска Република Вијетнам) и јужни дио (Република Вијетнам).
Паралелно с француским повлачењем из некадашње Индокине, долази до већег мијешања САД у Вијетнамски рат. По окончању Корејског сукоба (1950-1953), у америчкој спољној политици је превладала доктрина "теорије домина" - претпоставка према којој, ако се допусти да у некој земљи југоисточне Азије побиједи комунизам, друге ће земље, попут послаганог домина, почети падати под комунистички утицај и власт.
Комунизам као идеологија представљао је само средство за остварење националног циља уједињења Вијетнама. Од 1955. почиње пристизање америчких војних савјетника. Десет година касније, преко пола милиона америчких војника се борило у џунглама Вијетнама.
Иако је најчешћа слика вијетнамског рата борба америчких војника против неухватљиве гериле у непрегледној џунгли, то је био прави рат регуларних војски. Наиме, уз јужновијетнамски Фронт националног ослобођења (FLN), познат као Вијетконг, у борбама су учествовале и регуларне трупе Сјеверног Вијетнама, ранга дивизија, које су се убацивале преко демилитаризоване зоне око 17. паралеле или су прелазиле границу преко Лаоса.
Америчка стратегија се састојала у онемогућавању убацивања сјеверновијетнамских трупа у Јужни Вијетнам, контроли демилитаризоване зоне, главних путева и саобраћајница, те у изградњи утврђених упоришта на кључним позицијама које су контролисале околну територију, што је подсјећало на изградњу утврђења на Дивљем западу, али с много мањим успјехом.
Уз Хо Ши Мина, најпознатији учесник вијетнамског рата је генерал Во Нгуџен Гиап, бриљантни војни стратег који је не само поразио Французе, већ је изградио стратегију која је на крају отјерала и Американце из Вијетнама. У томе је и успио 1973. године, када су америчке снаге након склапања примирја и обуставе ватре повучене из јужног Вијетнама.
Данас слика коју имамо о Вијетнамском рату долази углавном преко америчких филмова у којима је све пуно пуцњаве, хеликоптера, напалм бомби, дроге. Таква слика није необична кад знамо да је просјечни амерички војник у Вијетнаму имао 19 година.
Био је то окрутан рат у којем је погинуло више од 600.000 Вијетнамаца и око 52.000 америчких војника. То је био први рат у историји САД у којем америчка војска није извојевала побједу, па је извршио огромне промјене у америчком друштву, покренуо читав низ реформи у погледу људских и грађанских права, изазвао грађанске немире у САД и озбиљно довео у питање уопште функционисање америчког система власти.
Америчка војска је Вијетнам користила и као полигон за испробавање најновијих врста оружја, укључујући разне врсте бојних отрова и хемикалија, од којих је најпознатији "Агент Оранге", хемикалија која је посипана по вијетнамским џунглама, а изазивала је отпадање лишћа с дрвећа.
Вијетнамски рат је познат и по селу Маи Лаи, у којем је група америчких војника извршила покољ цивила. Због тога је њихов командант суђен и осуђен за ратни злочин, као и војници.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
