Америка је имала план за инвазију на Канаду?

Већ су постојале ситуације када су се двије земље нашле у сукобу. Континентална армија извршила је инвазију на Канаду током Америчке револуције, а војска САД вршила је честе упаде током рата 1812. године. Мејн је 1839. године за длаку избјегао сукоб са провинцијом Њу Брунсвик услијед пограничног спора. Онда је 1866. године око 800 чланова ирско-америчке групе под називом Братство Фениан покушало да окупира дио Канаде не би ли тако присилили Велику Британију да дозволи независност Ирској.

Наравно, сви ови сукоби блиједе пред Првим свјетским ратом. Ниједна од држава која је учествовала у њему није жељела да поново буде ухваћена са спуштеним гардом. Многе од њих почеле су да се спремају за сваки потенцијални рат који је могао да вреба иза угла.

Америчка војска осмислила је читав низ планова које је подјелила по боји како би предвидјела сваки могући сценарио: Црни план био је план за рат са Њемачком, Наранџасти план тицао се сукоба са Јапаном, а друге боје укључивале су Зелену (Мексико), Златну (Француска), Браон (Филипини) и Жуту (Кина).

Чак је постојао и Плави план за случај да су САД морале да изврше напад на Исланд, као и Бијели план који се тицао грађанског рата унутар граница САД.

Црвени план подразумијевао је рат са Великом Британијом у мало вјероватном сценарију у ком Британија жели да елиминише САД као економског и комерцијалног ривала.

С обзиром на то да је Канада (кодно име: Руж црвена), била дио британског царства и дијелила границу са САД, добар дио плана тицао се инвазије на Канаду како би се избацила из акције прије него што би Британија била у прилици да је искористи као базу за искрцавање.

Овако је изгледао план инвазије на Канаду:

- САД (кодно име: Плава) би напале и окупирале Нову Шкотску, највећу луку Канде на Атлантику. Напад би потом онемогућио приступ Великој Британији пругама и путевима који би јој били потребни за допремање трупа.

- Потом би војска САД напала Канаду широм границе формирајући три фронта: Трупе би напале из Вермонта или Њујорка и окупирале Монтреал и Квебек; из Мичигена како би се заузео Онтарио и из Дакоте у Манитобу. Ови напади омогућили би САД да заузме индустријско срце Канаде притом спречавајући сличне нападе на сопственој територији.

- Трупе би потом прешле из Вашингтона у Британску Колумбију и заузеле Ванкувер, највећу канадску луку на Пацифику, док би морнарица блокирала луку Принца Руперта.

Када би криза била завршена и када би се односи између САД, Велике Британије и Канаде вратили у нормалу, трупе САД би се потом повукле, или би тако барем мислили, али не. Намјера САД била би да задржи све освојене територије, написали су војни планери.

„Идеја је била да се све освојене територије припоје САД", стајало је у плану.

Међутим, намјера САД у овом случају није била толико разрађена као неки други планови које су стратези сматрали важнијим.

Сав бијес који су Канађани могли да осјете након што су ови документи декласификовани 1974. године врло брзо би био потиснут чињеницом и да је Канада имала планове за напад на САД, и притом су ти планови осмишљени знатно раније него они САД.

„Одбрамбена шема број 1" створена је 1921. године, док је Руж црвени сценарио САД одобрен 1930. године.

Канадски план заправо је био превентивни први удар у случају да Америка одлучи да је нападне.

За разлику од плана САД, окупирани градови не би били држани у посједу Канаде дуже него што је потребно. Идеја је била да се САД избаци из равнотеже нападом и трупе би се потом повукле притом рушећи мостове и уништавајући пруге са надом да ће то одложити против-напад Америке.

Канадска војска имала је помијешане реакције на ову идеју, а један од генерала назвао га је „фантастичним очајничким планом који би можда могао да успије".

„Одбрамбена шема број 1" постојала је као опција све до 1928. године када је одбачена као непрактична.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.