Александер Бел прије 136 година изумио телефон

Израда

Након што је обезбиједио средства за своја истраживања, Бел, млади учитељ глувонијеме дјеце, одлучио је да узме своје апарате и однесе их у радионицу Чарлса Вилијамса млађег у Бостону и да их тамо дотјера неки добар електричар. У ту радионицу свраћају разни проналазачи да им се направе апарати које су они замислили. У Вилијамсовој радионици радио је и један млади мајстор - Томас Ватсон. Тек му је 20 година, али он има "златне руке" и све што замисли зна и да направи. Белу је управо такав потребан.

Белови финансијери су нестрпљиви, желе да што прије извуку вишеструку корист за оно мало уложеног новца. Зато Бел узима своје апарате и у фебруару 1875. напушта школу и своје ученике и креће у Вашингтон, гдје се налази Патентни биро. У Вашингтону је остао више од мјесец, и ту је писао патентне захтјеве и завршио остале формалности око добијања патената.

Док је радио на патентирању хармоничног телеграфа, Бел је стално размишљао о преношењу људског гласа преко жице и главна идеја му је била - електрични телефон.

Бел и Ватсон су 2. јуна 1875. започели експерименте, а о томе је Ватсон касније причао: "Чинили смо све што смо најбоље знали, али нисмо могли да дотјерамо апарате да правилно раде и то је доста депримирало Бела."

Ипак, два млада научника настављају експерименте.

- Моја је дужност била, као и обично, да радим на отпремницима и да их пуштам у рад да зује један за другим, док је Бел подешавао опруге пријемника притискајући једну по једну на своје уво. Опруга на једном отпремнику, до кога сам био стигао, престала је да ради и ја сам је ударио прстом да би поново прорадила. Пошто није хтјела да проради, ја сам продужио да је ударам прстом - кад сам изненада чуо Белов гласни звук у сусједној соби, а затим је журно ушао, питајући ме: "Шта сте радили? Не дирајте ништа! Чекајте да видим." Ја му показах, било је врло просто" - причао је касније Ватсон.

Телефон који говори родио се тог момента.

Патент

Према Беловим замислима, Ватсон је сљедећег дана, 3. јуна 1875, завршио конструкцију првог телефона и прије него што је пало вече извршио неке ситне поправке. Њих двојица су у Вилијамсовим радионицама, ноћу, када ту нема никога, током цијелог љета експериментисали. У то вријеме Бел је припремио и патентни спис за свој телефон.

Када је Белов адвокат предао патент за електрични телефон Патентном бироу 14. фебруара 1876. године, услиједила је права драма: само два часа по предаји Беловог патента, у Патентни биро у Вашингтону стигао је још један патент за електрични телефон. Проналазач је био Елиша Греј, највећи Белов конкурент, који ће покушати судским путем да докаже да је он први учинио то велико откриће. Греј и сви остали, који су судски оспоравали Бела, изгубили су на суду. Александер Бел ће ући у историју као проналазач електричног телефона. Одлучила су два часа, за колико је Бел био бржи од свих.

Бел је, уз асистенцију Ватсона, наставио да експериментише са новим телефонским уређајима. Ватсон је израдио нови апарат који је имао нови телефонски отпремник. Тренутак када је пренесена прва разумљива реченица преко електричног телефона постао је историјски. Телефон је проговорио и од тада ће свијет почети убрзано да се мијења.

Српски научник Михајло Пупин је најзаслужнији за то што је Белов телефон постао планетарно употребљив. Без Пупинових калемова телефонске везе на раздаљинама већим од 100 километара не би биле могуће. Други Србин који је заслужан за модерну телефонију је Никола Тесла. Он је 100 година прије него је мобилни телефон ушао у употребу описао његов рад. Мобилна телефонија је заснована на Теслином радио-преносу.

Изум који је промијенио свијет

Док је радио на патентирању хармоничног телеграфа, Бел је стално размишљао о преношењу људског гласа преко жице и главна идеја му је била - електрични телефон. Ту замисао је и спровео у дјело уз помоћ младог Томаса Ватсона

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.