Ајнштајнова писма Милеви и друге тајне великог ума
Јавност сада има прилику да завири у право благо сачињено од око 5.000 писама, биљежака, разгледница и докумената Алберта Ајнштајна.
У архиви се налазе и писма која је писао Милеви Марић, након рођења њиховог првог дјетета о његовој борби са славом, али и његовом пацифизму.
Digital Einstein Papers сајт води читаоце на путовање кроз живот овог генија у периоду између 1979. и 1923. када је напунио 44. године.
Пишући "вољеној душици" Милеви, пита је за њихову бебу Лизерл: "Да ли је здрава и да ли је већ почела да плаче? Какве очице има? На кога од нас више личи? Ко јој даје млијеко? Да ли је гладна? Дакле, потпуно је без косе. Волим је много, а још је нисам ни упознао!
Може ли да се направи њена фотографија, кад се потпуно опоравиш? Да ли ће ускоро моћи да посматра ствари око себе?"
Међу писмима је и оно које је упутио пријатељу Мишелу Бесоу 1903. о томе да "живи врло пријатан, угодан живот са супругом".
"Она се одлично брине о свему, добро кува и увијек је весела", написао је он.
Пар је касније добио и два сина, али је Ајнштајн у међувремену нашао љубавницу, своју рођаку, Елзу Ловентал.
У једном писму које је њој упутио 7. маја 1912. пише: "Обоје смо невољници, свако окован својим непрекидним дужностима. Не могу да ти опишем колико ми је жао тебе и колико бих желио да ти нешто значим. Али ако се препустимо овој привлачности међу нама, родиће се само конфузија и несрећа. Знаш то и сама сувише добро.
Волим те. Био бих срећан да ходам поред тебе само неколико корака, с времена на вријеме или да на други начин будем близу".
Он се касније и оженио Елзом, која је већ имала дјецу, након што је затражио развод од Милеве.
У архиви се могу видјети и његове биљешке направљене за предавања, па чак и телеграм којим је обавјештен да је добио Нобелову награду из физике 1921. За његово објашњење фотоелектричног ефекта.
У другим писмима описује колико је слава утицала на његов лични живот и да је поштар његов "главни непријатељ; не могу да се отресем осјећаја ропства".
Научник који је умро у 76. години, изражава и свој пацифизам пишући пријатељу Карлу Херману током Првог свјетског рата.
"Морам признати да ме увијек боли када неколико цвијетака који расту у мом врту морају да пате када се користе за украс барјацима национализма. Ја сам пацифиста и у ово вријеме мржње чврсто се залажем за мир".
Тим који стоји иза овог пројекта планира да дода још докумената архиви, чим се припреме и одштампају. Четрнаести том са више од 1.000 докумената требало би да буде објављен у јануару, а касније ће бити и дигитализован.
На сајту су радили стручњаци Технолошког института у Калифорнији, Принстон унивезитета и Јеврејског универзитета у Јерусалиму. Могу се погледати и оригинали на њемачком и преводи на енглеском језику.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
