800 година од Магна карте

Велика повеља је настала као резултат неслагања између римског папе и краља Јована и његових барона у погледу краљевских права.  

Тражило се од краља да се одрекне одређених права и да поштује одређену законску процедуру као и да прихвати да краљева воља може бити ограничена законом.  

Магна карта је први корак дугог историјског процеса који је довео до владавине уставног закона, и до данашње владавине права - правне државе.  

Национална библиотека је 2013. године најавила да ће за њену годишњицу 2015. током три дана изложити све првобитне примjерке тог документа.  

"Начињени су многи примjерци и послати бискупима, а вjероватно и судијама" у цијелој Енглеској, рекла је Клер Бреј, главни кустос одјељења средњевјековних рукописа Библиотеке и додала да само четири постоје и данас.  

Два примјерка су у збирци британске Националне библиотеке, један у катедрали у Линколну, у централној Енглеској, и један у катедрали у Солсберију, на југозападу земље.

"Повеља је важила мање од 10 недјеља", рекла је Клер Бреј. "Барони, који су познавали краља Јована, поставили су клаузалу која га обавезује да каже да је неће поништавати. Готово прво што је учинио, било је да је послао некога у Рим папи Инокентију III да затражи повлачење Магна карте".  

Папа је укинуо повељу, а Британија се вратила у грађански рат.  

Краљ Јован је умро наредне године, а на престолу оставио деветогодишњег сина, Хенрија III. Намjесник који је управљао уместо младог Хенрија, вратио је Магна карту на снагу.

Магна карта је у 13. вијеку више пута поново издата и до данас постоји 17 примјерака тих каснијих издања. Петнаест је у Великој Британији, једна у Парламенту Аустралије, а једна у Архиви САД.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.