14 година од Кумановског споразума
Београд -- Навршава 14 година од 9. јуна 1999. и потписивања Војно-техничког споразума у Куманову којим је окончано NATO бомбардовање Савезне Републике Југославије.
Пошто је генерални секретар NATO-а Хавијер Солана, сутрадан, 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, посљедњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13.30 сати.
Тог дана је и Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244, а на Косово је упућено 37.200 војника KFORа из 36 земаља, са задатком да обезбједе мир, безбједност и повратак избеглих.
Два дана потом, 12. јуна 1999. почело је повлачење снага Србије и СРЈ, а Кумановским споразумом је дефинисан рок за њихово повлачење, окончано четири дана касније.
Предлог текста Кумановског споразума је југословенском предсједнику Слободану Милошевићу у Београд донео предсједник Финске Марти Ахтисари, а потписивању је претходила и серија преговора Милошевића са руским дипломатом Виктором Черномирдином (1938-2010).
Черномирдин је дјеловао као лични изасланик предсједника Русије Бориса Јељцина, а Ахтисари је представљао ЕУ и генералног секретара УН.
Споразум су 3. јуна 1999. одобрили парламент Србије и тадашња Савезна влада, а потпис на тај документ ставили су - у име NATO, командант KFORа, британски генерал-потпуковник Мајк Џексон, у име СРЈ, генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић и, у име МУП-а Србије, генерал-потпуковник полиције Обрад Стевановић.
Војску СРЈ и полицију Србије замјенили су на Косову и Метохији припадници KFORа и NATO-а, а у прво вријеме с њима је био и један руски контингент, који је у саставу Сфора претходно био стациониран у БиХ.
Споразумом су дефинисане Зона ваздушне безбједности, зона од 25 километара од административне линије Косова и Метохије ка унутрашњости СРЈ, као и Зона копнене безбједности, појас широк пет километара - ка унутрашњости Југославије.
Касније, децембра 2008. године, на Косово су дошли припадници EULEXа, чија мисија је, такође као и мисија KFORа и UNPROFOR, одређена као статусно неутрална. Припадници EULEXа су преузели улогу да спроводе активности везане за владавину права на Косову.
NATO агресија на СРЈ је почела 24. марта 1999, трајала је 79 дана, без одобрења Савета безбедности УН.
Живот је у току бомбардовања, изгубило, према незваничним подацима, више од 3.000 људи, рањено је више од 10.000, а штета од разарања СРЈ својевремено је процjењена на десетине милијарди америчких долара
Током NATO агресије страдало је 1.008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције, саопштио је фебруара ове године министар одбране Александар Вучић.
Званичних података о броју цивилних жртава још нема, а најчешће се помиње око 2.000. Теже и лакше рањено је око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дjеце.
Укупна материјална штета процjењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици NATO у људству и техници никада нису обjелодањении.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дjечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.
Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
NATO је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге NATO су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
