10 најважнијих археолошких открића у 2013.

У броју за јануар/фебруар стручно гласило америчких археолога, према вишегодишњој традицији, начинило је листу 10 најважнијих археолошких открића у свијету у претходној години и одабир је веома шаролик од скелета Ричарда Трећег кога је Шекспир прославио драмом "Ричард Трећи", преко неопљачкане гробнице владарке цивилизације Вари која је претходила Инкама у Перуу, најстарије лобање нађене у Грузији старе 1,8 милиона година, мумифицираног леша старог 6.000 година извађеног из трестишта у Ирској, авионског ласерског снимка комплекса Ангкор Ват у Кампућији који је донио сасвим нова сазнања о том споменику свјетске културне баштине, до података о открићима до којих се дошло праћењем тунела које копају кртице.

Гужва око дилеме да ли је скелет откривен 2012. у Лестеру стар 500 година заиста оно што је остало од посљедњег владара из куће Јорк није престала све док коначно није нађен ДНК далеког крвног сродника на основу кога је добијен необорив доказ да је то заиста костур Ричарда Трећег који ће тек ових дана добити коначно своје мјесто уз своје претке. Обред похрањивања Ричардових земних остатака биће изведен према ритуалу из 15. вијека пошто је нађен документ који га прецизно описује.

Занимљиво је да су исте године у Енглеској на другим градилиштима паркинга нађени још неки значајни археолошки остаци, као што је 1.700 година старо гробље, а у Шкотској је нађено осам скелета лоцираних око гроба средњевјековног племића што би могли бити остаци његових рођака.

На друго мјесто по значају стављено је откриће пет лобања на локалитету Дманиси у Грузији које су старе између 1.800.000 и 1.500.000 година и припадају Хомо еректусу што је старије од свих досадашњих трагова човјековог претка изван Африке.

Најнеобичнија је једна лобања код које је лице знатно веће него код осталих, а простор за мозак мањи. Према ријечима стручњака, да је ова лобања нађена у фрагментима вјеровало би се да припадају различитим врстама хоминида.

На треће мјесто по значају стављено је откриће монументалног комплекса изграђеног од камена око 20 километара источно до Рима који се датира у четврти век прије нове ере. У самом Риму не постоји овако велики комплекс грађевина те старости, а чије су димензије величине једног градског блока (22.000 квадратних стопа).

Локалитет назван Габил нема паралеле у периоду када је Рим био република, јер тада нису подизане тако раскошне и монументалне грађевине. За сада није утврђено да ли је то био неки јавни комплекс или приватна палата, али надмашује и највеће виле сачуване у Помпејима. Комплекс има колонаде, подове са геонетријским шрама монуметално степениште и трагове зидног сликарства.

У оквиру некрополе на сјеверу Перуа екипа археолога са Унивезитета из Варшаве и Католочког универзитета из Лиме нашла је, почетком прошле године, неотворену гробницу из периуода цивилизације Вари која је достигла свој врхунац прије 1200 година. Њој је припало четврто мјесто на листи важних открића.

У одвојеним просторијама су нађени остаци четири владарке, које су биле окружене са 40 поконица племенитог поријекла сахрањених у сједећем положају, а преко ових покојница били су расути остаци седам људских жртава. У овом гробном комплексу нађено је 1300 артефаката, међу којима су украси за уши какве су носили владари, предмети од злата, остаци тканина које су вриједеле више од злата, као и изузетни примјерци декорисане керамике.

До сада су већ нађени владарски гробови, али ово је прва гробница краљица на основу које може да се добије слика о мјесту и улози жена у том друштву.

На петом мјесту је најстарија мумија нађена у тресету у Европи која је ископана у Тресетишу Кешел у Ирској. "Кешелски човјек" припада раном бронзаном добу и датиран је у 2000. годину прије нове ере што значи да је је око 600 година старији од до сада откривених покојника чија су се тела конзервирала у тресету а има их осим острва у Великој Британији и на сјеверу Европе.

Откриће рељефа на камењу које је било потопљено у језеру Винемука у Невади нашло се на петом мјесту пошто је то прворазредна сензација за познавање палеоиндијанаца за које се знало да су били ловцу на мамуте а не и умјетници. Захваљујући датирању помоћу угљеника утврђено је да су ови рељефи стари око 15.000 година. Није још разјашњено шта је требало да значе ови рељефи јер су углавном геометријских облика, али су сада изван воде која се у међувремену повукла а локални старосједеоци их сматрају за свето камење.

У Кампућији су ове године извршена снимања најсавременијим уређајима Ангкор Вата која су показала да је овај комплекс храмова захватао много већу површину од оне која је обухваћена постојећим широким каналом. Изван ограђеног простора налазила су се урбана насеља која су вишеструко већа од површине храмова. Научници вјерују да пренасељеност простора око храмова била узрок што су напуштени.

Овом открићу је дато седмо мјесто док је осмо припало лобањи 14-годишње дјевојчице на којој се јасно виде трагови људождерства у Џејмстауну, првој колонији у Сјеверној Америци. Тако је потврђено да је сачувани опис канибализма током страшне зиме 1609-1610. аутентичан и колико је било тешко да се сачува ова прва насеобина у Новом свијету.

На деветом мјесту је откриће најстарије луке изграђене у древном Египту на Црвеном мору и нађени предмети који указују да се радило о мјесту гдје су пристајали бродови потичу из времена Четврте династије а то је време градње пирамнида у Гизи од 2551 до 2528 прије нове ере.

На посљедње место су доспјели необични "асистенти" археолога, јазавци, кртице, па чак и делфини. Захаваљујући прекопавању терена једног јазавца нађено је девет гробова старих 900 година које сада истражују стручњаци, док је кртица копајући тунел избацила на површину неке артефакте из другог вијека. Делфини тренирани да налазе мине откирли су у Пацифику једна изузетно риједак торпедо из 19 вијека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.