Зоран Милинковић: Ђоковић највећи српски бренд

Каже то у интервјуу за "Глас Српске" директор Српског института за јавну дипломатију у Бриселу Зоран Милинковић. Додаје да се у Европи, полако, али сигурно, мијења слика о Србима.

- Нажалост, чекали смо да нам други кажу да смо "кривци", па да се бранимо, уместо да ми први "нападнемо", а да други немају времена да се доказују. Сада је, после толико година, свима у Европи, ипак, мање-више јасно да у једној земљи, у којој се догоде грађански ратови, нема победника и да су сви губитници - истакао је Милинковић.

Наглашава да се Србија и Срби данас препознају у Европи и свијету на један други начин.

- То је препознавање Србије преко наших брендова. Највећи српски брендови су Новак Ђоковић, Емир Кустурица, шљива, малина, тенис, ватерполо, "Егзит" и "Гуча". Имамо ми и других, али и то је сасвим довољно. Некада је чак и један бренд довољан да се нека земља прочује у свету. Довољно је само да Ђоковић каже да је из Србије, као што то увек истиче, или да подигне српску заставу, као што стално ради, па да у потпуности почне да се мења слика о Србима и Србији - истакао је Милинковић.

* ГЛАС: Јесте ли задовољни оним што је постигао Институт?

МИЛИНКОВИЋ : Искрено, нисам у потпуности задовољан оним што смо постигли. Проблем је у томе што нисмо добили помоћ од државе, онако како је требало. То је стара прича, када је у питању лобирање. Чини ми се да се код нас на прави начин не препознаје улога јавне дипломатије, која у свету има велики значај. Мислио сам да ћемо више урадити и пре завршити оно што смо планирали. Идеја и добра воља нису довољни сами за себе. Истовремено, нагомилале су се и компликације на релацији Србија - ЕУ. Ту пре свега мислим на Косово. Нико се није надао да ће процес приближавања Србије према Европи трајати оволико дуго.

* ГЛАС : У којим сте све областима протеклих година дали свој допринос? Шта сматрате за највећи успјех Института?

МИЛИНКОВИЋ: Били смо веома активни у циљу бржег добијања статуса кандидата за чланство Србије у ЕУ. Неуморно смо лобирали код европских дипломата, и то не само у Бриселу, већ и у другим земљама где живе наши грађани. Највећим успехом на овом плану сматрам нашу директну помоћ, преко бројних организованих састанака, када је својевремено остварен почетни стадијум укидања визног режима, за студенте, када су наши млади грађани коначно могу слободно да се крећу по Европи.

* ГЛАС: Шта је приоритет Института?

МИЛИНКОВИЋ: Наш тренутно највећи приоритет јесте да помогнемо да Србије добије датум за почетак претпријемних преговора за чланство Србије у ЕУ. На томе ћемо активно радити у фебруару и марту.

* ГЛАС: Основни циљ Института је да утиче на побољшање имиџа Србије. Шта сте све урадили на том плану?

МИЛИНКОВИЋ: Што се тог дела наших активности тиче, у томе смо, за разлику од брзине процеса приступања Србије ЕУ, успели и више него што смо се надали. Захваљујући нашим акцијама, пропагандним и културним манифестацијама, и нашој кампањи Serbian BREnd, успели смо да се Србија и Срби препознају у Европи и свету на један други начин. То је препознавање Србије преко наших брендова. Највећи српски брендови су Новак Ђоковић, Емир Кустурица, шљива, малина, тенис, ватерполо, "Егзит" и "Гуча". Имамо ми и других, али и то је сасвим довољно. Некада је чак и један бренд довољан да се нека земља прочује у свету. Довољно је само да Ђоковић каже да је из Србије, као што то увек истиче, или да подигне српску заставу, као што стално ради, па да у потпуности почне да се мења слика о Србима и Србији. Шведској су довољни "Икеа" и "Волво". Шта још имају познато? Норвешку највише препознају по лососу, а сви знају за њу.

* ГЛАС:  Мијења ли се у ЕУ слика о Србији, Републици Српској и Србима?

МИЛИНКОВИЋ: Мења се, али тај процес препознавања истине на просторима бивше Југославије је трајао много дуже него што је било потребно. Србија и Република Српска су то могле да одраде много брже и раније. Али, увек се каснило. Чини ми се да су ту заказали власт и политичко организовање. Требало је да се одаберу људи који то могу да одраде, и који би само то радили: пласирање истине и другачије слике. Имамо таленте за то, али они су неискоришћени. Тако смо чекали да нам други кажу да смо "кривци", па да се бранимо, уместо да ми први "нападнемо", а да други немају времена да се доказују. Сада је, после толико година, свима у Европи, ипак, мање-више јасно да у једној земљи, у којој се догоде грађански ратови, нема победника и да су сви губитници.

* ГЛАС: Били сте у саставу делегације од петнаестак представника српске дијаспоре из Париза који су разговарали са савјетницима тадашњег предсједника Француске Николе Саркозија о добијању статуса Србије за чланство у ЕУ. Тада сте рекли да је Француска одиграла кључну улогу у додјељивању статуса кандидата Србији. Какво је сада расположење?

МИЛИНКОВИЋ: Тачно је да је улога Француске у додељивању статуса кандидата Србији била велика. Видели су да по том питану постоји широк консензус међу грађанима Србије, али и међу свим Србима, без обзира где се налазе. Саветници председника Николе Саркозија, и он сам, препознали су тада нашу одлучност. Практично су пред нама звали саветнике канцелара Немачке и председника Румуније, лобирајући да добијемо статус. И сада, с новим председником Оландом, ова подршка Србији је на истом нивоу. А ми ћемо, колико нам могућности то дозвољавају, наставити да делујемо да то тако и остане.

* ГЛАС:  Србија је сада близу да постане дио европске породице?

МИЛИНКОВИЋ: Није никада била ближе. Мислим да је ово година одлуке. Бити или не бити. Сматрам да је, због грађана Србије, али и Републике Српске, и Срба, уопште, веома важно да ове године добијемо датум. Није ту реч само о уласку Србије у ЕУ. Важно је да се српски идентитет појави у европској породици. У противном, уколико не добијемо датум за почетак преговора, подршка грађана уласку у ЕУ ће сигурно спасти испод 30 процената, па можда чак и испод 20. Јер, људи су уморни. Искрено, и ја сам уморан.

* ГЛАС: Активности Института биле су усмјерене и на помоћ Србима на Космету?

МИЛИНКОВИЋ: Веома много смо радили, и када је реч о манифестацијама, и када се ради о доказивању истине на друге начине. Слали смо помоћ, објављивали разне публикације, одржавали округле столове, штампали књиге, брошуре. Стално смо објашњавали шта Европа добија, а шта губи од независности Косова. Скретали смо им пажњу, овде, у Бриселу, да далеко много више губе, него што добијају: и у економском погледу, и на безбедносном плану, и у политичком смислу. Иначе, када је реч о решењу за Косово, мислим да би први стадијум требало да буде слободан проток људи и робе, а да се затим решење на дуже стазе тражи следећих година. Можда би најбоље решење у том смислу била концесија, као што је то био случај с Хонгконгом.

* ГЛАС: На које све начине српска дијаспора може да буде спона између Србије, Републике Српске и ЕУ?

МИЛИНКОВИЋ: Сваки пут смо потенцирали да треба да искористимо оне снаге које већ постоје у Европи. То су наши људи, који су политички добро пласирани у својим земљама, али и било који нас грађанин, у свакодневном контакту са својим колегама, суседима, пријатељима, познаницима, на улици, у канцеларији, код куће. Свако, према својим могућностима, и положају, може, и мора, да буде добар амбасадор Срба и Србије у земљи у којој живи. Институт је, од оснивања, користио неке нове снаге, које до сада нису биле искоришћене, а то је управо та снага наших људи који живе у иностранству.

Институт

Српски институт за јавну дипломатију са сједиштем у Бриселу, формиран је 2005. године, а основни циљ му је побољшање имиџа Срба и Србије у Европи.

Активности Српског института расподијељене су на четири домена: јавне послове, економију и бизнис, културу и туризам и повезивање дијаспоре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.