Владимир Радовановић: Скинуте тајне с манастирских ризница

Каже то у интервјуу за “Глас Српске” управник Музеја СПЦ Владимир Радовановић.

Реконструисани музеј свечано је отворен 31. маја у згради Патријаршије у Београду. Музеј, који је за посјетиоце био затворен од 2011. године, баштини традицију српских манастирских ризница.

Икона Христа Сведржитеља из 15. вијека, ручна кадионица из 1654, похвала светом кнезу Лазару - рад монахиње Јефимије, панагијар београдског митрополита хаџи Илариона који у себи има честице часног крста из 1664. само су неки од експоната који се налазе у оквиру обновљене сталне поставке. На отварању музеја највећу пажњу изазвао је огртач (хаљина) кнеза Лазара урађен прије 1389. године.

- За сада имамо 20-30 посетилаца дневно, али очекујемо да ће се тај број повећати. Долазе нам појединци, групе, али и све делегације које долазе у посету Патријаршији. Посетиоци желе да виде предмете који су везани за историју српског народа и за историју наше цркве, а најзанимљивији им је кивот светог краља Стефана Дечанског - нагласио је Радовановић.

Музеј има у плану да, осим 250 изложених предмета, прикаже још много тога од свог великог блага које се чува у депоима.

- Ради се на организовању изложбе на којој би музеј Андрејева Рубљова из Москве код нас изложио своје иконе из 14, 15. и 16. века - истакао је Радовановић.

*ГЛАС: Колико је тренутно експоната доступно посјетиоцима?

РАДОВАНОВИЋ: Изложено је 250 предмета. Изложба на првом месту обухвата један преглед богослужбених предмета који су подељени у целине, тако да имамо изложене богослужбене предмете од метала, богослужбене књиге и рукописе, велики број икона те друге богослужбене предмете. Ту је, такође, велики број антимиса и на крају предмети из историје народа и српске цркве. У једном делу имамо изложене и портрете црквених поглавара, а на улазу у холу изложене су копије фресака средњовековних манастира српске патријаршије.

*ГЛАС: Музеј СПЦ отворен је прије готово два мјесеца. Колико је посјетилаца од тада прошло кроз њега? За које експонате влада највеће интересовање?

РАДОВАНОВИЋ: Не водимо статистику, али знамо да за сада имамо 20-30 посетилаца дневно, али очекујемо да ће се тај број повећати. Долазе нам појединци, групе, али и све делегације које долазе у посету Патријаршији. Посетиоцима су најинтересантнији предмети који су везани за нашу средњовековну историју и владаре из династије Немањића, као и кивот Стефана Дечанског. Многи се изненаде када сазнају да је реч о оригиналним предметима, за које нису ни претпостављали да су сачувани.

*ГЛАС: У Музеју су изложени и предмети који до сада нису виђени?

РАДОВАНОВИЋ: До сада није био изложен кивот светог краља Стефана Дечанског из 1343. године, те катапетазма (завеса) монахиње Агније која је настала у 16 веку. Није било могуће видети ни повеље као што је препис јеванђељске повеље светог кнеза Лазара, или оригиналну повељу Вука Бранковића Хиландару и низ других премета.

*ГЛАС: Који је најстарији изложени експонат?

РАДОВАНОВИЋ: Најстарији изложени експонат јесте Дечанско апокрифно јеванђеље. У питању је рукопис из 13. века, а у музејској колекцији су и плаштаница краља Милутина с краја 13. века, одоре светог кнеза Лазара, митре Катарине Кантакузине, похвале монахиње Јефимије…

*ГЛАС: Музеј посједује велики број предмета који тренутно нису изложени. Шта је све од њих у плану да се покаже у идућем периоду?

РАДОВАНОВИЋ: Оно што је тренутно изложено не представља ни мали део онога што Музеј поседује у свом фонду. Ово јесте стална поставка, али се надамо да ћемо сигурно у идућем периоду правити изложбе и мењати неке предмете у сталној поставци и да ћемо на појединим изложбама посетиоцима омогућити да виде и друге предмете који се налазе у депоу Музеја. Трудићемо се да организујемо неке изложбе које су повезане са другим православним земљама и темама.

*ГЛАС: Раније су најављиване гостујуће изложбе?

РАДОВАНОВИЋ: Постоје изложбе које су начелно у договорима, а које су веома значајне. Када су у питању такве изложбе, до задњег тренутка не знате да ли ће се одржати, јер је то, пре свега, економско питање - за њих треба доста новца, нарочито за осигурање када изложбени предмети долазе у музеј. Тренутно преговарамо са нама веома значајним музејем Андрејева Рубљова из Москве. Постоји начелни договор и сада радимо на организовању изложбе, како би овај музеј изложио своје иконе из 14, 15. и 16. века у Музеју СПЦ. То би за нас била велика и значајна ствар. Преговара се и надам се да ће, ако све буде како треба, до краја године изложба бити организована.

*ГЛАС: Шта је најзначајније за посјетиоце да виде у Музеју?

РАДОВАНОВИЋ: Ово што је сада тренутно изложено јесте избор најзначајнијих предмета, па не можете казати да су неки мање значајни зато што сви предмети имају своју историјску, културну и уметничку вредност. Шта ће се највише гледати, зависи од интересовања људи и онога што је њима најзначајније. А ови предмети заиста остављају велики утисак на људе - тек када се дође у додир са предметима из наше историје, видимо шта све постоји и схватимо да је то тек само мали део онога што је сачувано. Просто морамо да замислимо шта је све постојало и шта је све уништено, али и да видимо шта је и поред уништавања, страдања и ратова, хвала Богу, ипак сачувано. Најважније је да људи овде могу да се упознају са нашом историјом и виде оригиналне предмете који су значајни за историју српске цркве и народа.

*ГЛАС: Колико је важно да посјетиоци виде предмете који су везани за историју српског народа и за историју цркве?

РАДОВАНОВИЋ: Веома је важно. Управо је, водећи се тиме колико је отварање Музеја значајно за српски народ, и донесена одлука да се крене са реконструкцијом музеја. Дуго се чекао одговарајући простор, ни сада није трајно решење, али се схватило да време пролази и да ово непроцењиво благо треба да се, осим што се чува, изложи и учини доступним. Таква одлука је последица схватања значаја за наш народ јер сада не морамо много да причамо - све може јасно да се види.

Благо

Неки од експоната у Музеју СПЦ у Београду убрајају се у значајну збирку српских сликарских остварења од ЏВ до ЏИЏ вијека. Значајну цјелину чине иконе критских зографа с краја ЏВ, те ЏВИ и ЏВИИ вијека.

У Музеју се налази и шест икона са представом Свете куће Бранковића, као и двије збирке рукописних и штампаних богослужбених књига.

Портрети патријараха, митрополита, епископа и угледних личности из српске прошлости су дјела најпознатијих српских сликара - Јакова Орфелина, Теодора Димитријевића Крауна, Уроша Предића, Паје Јовановића и других.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.