Владимир Цуцић: Проблеми избеглица дуго неће бити решени

- У двадесетак година колико се бавим овим послом научио сам само да се та питања не затварају. Волео бих да видим да се ово питање социјално, економски и политички стабилизовало, јер је доста времена прошло -  нагласио је Цуцић.

* ГЛАС: Представници БиХ, Црне Горе, Хрватске и Србије почели су у сриједу у Београду информативну кампању о регионалном програму стамбеног збрињавања око 74.000 најугроженијих избјеглица. У ком периоду би пројекат требало да буде завршен?

ЦУЦИЋ: Ради се о једном процесу који је почео 2008. разговором, а после и заједничким стварањем тог регионалног стамбеног програма, којим би требало да буде збринуто око 27.000 породица у Србији, БиХ, Црној Гори и Хрватској, То је између 70.000 и 80.000 људи, што је један веома значајан број. Средства која су планирана и предлагана била су негде око 580 милиона евра, Прошле године су на донаторској конференцији у Сарајеву обезбеђена, односно гарантована средства од 260 и нешто милиона евра. Постоји и одређени број донатора који није определио средства за свих пет година, колико програм траје, него је определио средства сваке године. Сматрамо да ће то бити значајан износ, поготово због тога што ће Хрватска та средства користити само до половине ове године, па се већи износ средстава тако ослобађа за БиХ и Србију. Да ли ће бити довољна? Вероватно не, јер су потребе далеко веће од тога. Не треба ипак заборавити да све четири земље имају и сопствене инструменте. Ово нам је додатни импут да пробамо да у идућих три до пет година решимо барем потребе најугроженијих, који су ионако предуго чекали. У све четири земље то подразумева затварање колективних центара, решавање потреба бивших носилаца станарских права у Хрватској и да се посебно угрожене категорије на одговарајући начин збрину.

* ГЛАС: У Србији је током 2012. године око 1.300 избјегличких породица помогнуто да трајно ријеши стамбени проблем. Шта је у плану за ову годину?

ЦУЦИЋ: Ове године ће динамика бити слична прошлогодишњој, а то је у просеку од 1.200 до 1.700 породица. То је тако мало из разлога што се из средстава из регионалног програма у првом таласу гарантује свакој земљи по два милиона евра, што је практично увод у програм. Крајем јуна треба сви да поднесемо пројекте за други талас, о којем ће се одлучивати у октобру, а у октобру за трећи талас о којем ће се одлучивати у децембру ове године. Сва та средства, осим иницијална два милиона евра, биће доступна крајем ове или почетком следеће године. Тако да у овој години очекујемо да ћемо успети да имати динамику као и до сада, можда нешто већу, а да би се прави ефекти видели тек догодине.

* ГЛАС: Колико је тренутно избјеглица у Србији? Колико њих жели да се врати?

ЦУЦИЋ: Регионални програм се не односи само на људе који су и даље формално у избегличком статусу којих је око шездесетак хиљада у Србији, већ он изједначује са њима и оне који су некада имали тај статус. Другим речима, сва ратом погођена лица имају право учешћа у пројекту, без обзира на то да ли су узела држављанство Србије. Имају право на сваку од опција. Што се повратка тиче, верујем да ће тек сада да се покаже. За мање од четири седмице има више од 3.000 апликација за обнову имовине у БиХ, од чега из Србије 2.000, а  из Хрватске хиљаду и нешто.

* ГЛАС: Највише проблема претходних година било је у вези са неријешеним правима избјеглица из Хрватске?

ЦУЦИЋ: Постоје питања на којима је помак очигледан. То су пре свега статусна питања, односно питања конвалидације радног стажа. Интензивно се радило и на питању обнове. Наравно, нисмо у потпуности задовољни, али с друге стране, ако погледамо ситуацију која је била пре неколико година, и они каква је сада, треба признати да је било помака. Проблем у чијем решавању нема никаквог помака  је питање доспелих а неисплаћених пензија. Ту је дошло до великог застоја. Задовољни смо јер ту постоји изузетно разумевање међународне заједнице и надамо се да ће она својим пуним капацитетом довести Хрватску дотле да почнемо озбиљно да разговарамо о методу како да се то право, које је неспорно, оствари и да ти људи буду обештећени. Нажалост, БиХ није учесник у тим преговорима, Србија нема мандат да разговара не само о пензионерима из Хрватске који су сада у БиХ, већ и о пензионерима који су се вратили у Хрватску из избеглиштва у Србији. Ипак, рачунамо да ће се, ако се направи помак у вези са људима који су у Србији, наћи решење и за остале. Нажалост, то иде веома тешко и ја још једном подвлачим потпуно неразумљиву неспремност од стране из надлежних из Хрватске. Јер за разлику од људи који су учествовали у конципирању стамбеног програма, где је од стране све четири земље направљен потпун консензус, у овој групи за пензије, никаквог озбиљнијег помака нема. Напротив, постоји озбиљна опструкција. 

* ГЛАС: Новац из пројекта није намијењен за надокнаду штете. Како би, према вашем мишљењу, требало ријешити питање људи који не желе да се врате, а којима је имовина уништена?

ЦУЦИЋ: Анекс седам Дејтонског мировног споразума је предвиђао, као један од инструмената, и формирање фонда за надокнаду штете. До реализације тога, нажалост, није никада дошло, пре свега због чињенице да нико није био вољан да обезбеди средства за ту намену од међународне заједнице, а из буџета наших земаља сигурно није могло ништа да се учини на том плану. Што се Хрватске тиче, ту је још мања могућност. Нажалост, сва та лица која би тражила компензацију уместо обнове или поврата, односно средстава за интеграцију, нису обухваћена овим програмом. То је питање о коме се тек сада мора разговарати. Овим се програмом решавају потребе, не решавају се права.

* ГЛАС: Зашто, према вашем мишљењу, питање избјеглих и расељених још није ријешено и када би могло да буде?

ЦУЦИЋ: У двадесетак година колико се бавим овим послом научио сам само да се та питања не затварају. Грке који су још 1922. дошли у Турску још зову избеглицама. Трећа генерација колониста је рођена у Војводини и још су "дођоши". То није економска ни политичка категорија, али такви проблеми ће остати задуго и требаће неколико генерација да се то реши на неки другачији начин. Волео бих да видим да се ово питање социјално, економски и политички стабилизовало, јер је доста времена прошло. Камо среће да смо имали Анекс 7 у свим случајевима, другачије би било, јер докле год ми не вратите имовину, ја сам човек без самопоштовања, човек са пластичном кесицом.  Када ми вратите имовину, када се зна шта ћу с њом, је враћам самопоштовање и спреман сам за неки наставак живота. То је основно питање и услов без којега се не може. Дуго ће, нажалост, решавање проблема избеглица и расељених трајати. Мада, искрено се надам да ће ме време демантовати и да ће се створити неки алати, могућности  и решења да се далеко брже него што ми мислимо ово питање реши.

Космет

* ГЛАС: Регионални програм стамбеног збрињавања не односи се на интерно расељена лица са Косова и Метохије. Како ће њихово питање бити ријешено?

ЦУЦИЋ: Проблем интерно расељених са Косова и Метохије биће затворен само у Црној Гори. Што се тиче Србије, регионални програм обухватио је само период ратног конфликта од 1991. до 1995. године, односно до 1997. и мирне реинтеграције у Хрватској. Нажалост, није уопште третирао интерно расељена лица. Србија је указивала на то више пута, али у том моменту није постојала спремност међународне заједнице да обезбеди средства ни да организује донаторску конференцију, тако да те проблеме решавамо из свог буџета, осим за лица из колективних смештаја, у чијем нам затварању помаже ЕУ. Искрено се надамо се да ће ове године започети разговори о томе да се прво обезбеди потпун поврат имовине, јер такав инструмент не постоји на Косову и Метохији. Више од 18.000 тужби стоји од 2003. у судовима, а које се односе на поврат имовине, надокнаду штете, реконструкцију. Ниједна од њих није ни пипнута. Што се тиче Косова и Метохије,  пут је дуг и тек ће сада негде да се озбиљније отвори пред нама, иако ми на решавању тих питања инсистирамо све ово време, још од 2001. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.