Вигор Мајић: Знањe ђака из Републике Српске осјетно пада

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" директор Истраживачке станице "Петница" у Ваљеву Вигор Мајић.

- Знање ђака из Српске који долазе у "Петницу" из године у годину осетно опада, јер су школе слабо опремљене, а они најбољи су преоптерећени припремама за такмичења уместо приликом да проширују знања и искуства. Ипак, иако нисмо задовољни њиховим знањем, доста смо задовољни њиховом мотивацијом, а то је много важније - нагласио је Мајић.

Додаје да "Петница", која ове година обиљежава 30 година постојања, сваке године има све више ученика из Српске и да вјерује да ће тај тренд да се и даље одржава.

~ ГЛAС: Има ли Србија добре услове да развија таленте младих људи? Поклања ли се довољно пажње надареним младима?

МAЈИЋ: Aко говоримо о програмима, кадровима и техничким условима, онда бисмо могли да кажемо да услова има за доста широк спектар области у домену спорта, уметности и науке. Но, ако посматрамо скалу професионалног нивоа оспособљавања, онда су, сасвим природно, услови шире и више присутни за ниво основних и средњих школа и одређене категорије високог и специјалистичког образовања. Ипак, мора се имати у виду да наставници нису добро припремљени за рад са захтевним ученицима. Нећу погрешити ако кажем да такође нису обучени ни за рад са ученицима који имају проблема са учењем. Последица тога је да се за таленте олако проглашавају они који лако савладају наставни програм, који је иначе доста лоше конципиран. Деца која имају други "ментални стил рада", који много питају, који користе друге изворе информација осим уџбеника и слично, они се често кажњавају и не препознају као таленти. У Србији се велике паре одвајају и за награђивање талената али се награђују најуспешнији у савладавању школског градива и победници такмичења, што никако не значи да се ради о талентима.

~ ГЛAС: Шта је кључна ствар која би требало да се промијени у образовним системима на овим просторима, како би млади људи са знањем дошли до изражаја?

МAЈИЋ: Много тога. Пре свега наставне програме и уџбенике ваља радикално променити, али пре свега начин наставе тако да се ученици подстичу да буду активни и иницијативни, да размишљају по цену да изражавају сумњу и незадовољство. Лично мислим да је на нивоу основне школе неупоредиво већи задатак наставника да развије заинтересованост и позитивну мотивацију ученика према предмету, него да захтева да се градиво "савлада". Боље је да из школе изађе ученик који, на пример о хемији, зна врло мало али мисли да је то занимљива и значајна област. Такав ученик ће у каснијим фазама образовања лакше савладати градиво и читавог живота ће са уживањем примати информације (из медија, рецимо) о тој области и тиме своје познавање материје одржавати на савременом нивоу. Математика је одличан пример где већина ученика мрзи тај предмет и плаши га се и једва чекају да га се отарасе. То је педагошки пораз и никакви аргументи, нарочито они да као ми имамо некакве таленте за математику (а то је мање од хиљадитог дела популације) не могу да оправдају прегломазне, бесмислене и апсолутно ванвременске програме који постоје само због сујете неспособних аутора програма.

~ ГЛAС: Да ли су наставни планови и програми у школама једини проблем нашег образовања? Колико су наставници едуковани и прилагођени за рад? Да ли је ту и шта потребно мијењати?

МAЈИЋ: Нису наставници криви, већ они који образују наставнике. Моментално се много прича и притиска да се наставници додатно образују али мене плаши да ће их додатно образовати исти људи који су их погрешно припремали на основним студијама.

~ ГЛAС: Колико надарених и талентованих младих из Републике Српске долази у "Петницу"? Да ли сте и колико задовољни њиховим знањем?

МAЈИЋ: Њихово знање из године у годину осетно опада, јер су школе слабо опремљене, а они најбољи су преоптерећени припремама за такмичења уместо приликом да проширују знања и искуства. Ипак, иако нисмо задовољни њиховим знањем, доста смо задовољни њиховом мотивацијом, а то је много важније. Дакле, долазе нам они жељни знања и то је сасвим довољно да се неки пропусти у школском систему могу кориговати, наравно до одређене мере, јер полазници петничких програма ипак долазе у "Петницу" на свега неколико дана.

~ ГЛAС: Јесте ли имали прилику да сарађујете са неком образовном установом из Српске?

МAЈИЋ: Сваке године имамо све више ученика са тог простора и верујемо да ће тај тренд да се и даље одржава. Нажалост, ми нисмо до сада радили никакве "спољне" пројекте. Aли, ако буде озбиљних иницијатива, увек смо спремни да помогнемо својим искуствима и идејама као што већ чинимо са колегама из Хрватске, Мађарске и Израела.

~ ГЛAС: На који начин млади људи могу да се укључе у програм "Петнице". Колико годишње прође младих кроз Вашу установу?

МAЈИЋ: Сваке јесени организујемо пријављивање заинтересованих средњошколаца за разноврсне програме природних и друштвених наука. Немамо никаква географска или регионална ограничења или кључеве, па су врата свима отворена и подједнако доступна. Сваке године кроз основне програме Истраживачке станице "Петница" прође око 900 средњошколаца.

~ ГЛAС: Шта је то по чему се "Петница" као установа битно разликује од осталих и какво искуство и знање млади у њој стичу?

МAЈИЋ: Ми нисмо државна установа којом управља Министарство просвете. То је најважнија специфичност али и озбиљна сметња у сарадњи са просветним властима које не познају никакав други начин рада осим потпуне потчињености и контроле, што је за образовни систем, чак и за систем јавних школа, убитачно.

~ ГЛAС: Која је Ваша оцјена за образовне установе у Србији и Српској? Шта је за похвалу, а шта свакако треба да се измијени?

МAЈИЋ: Пре свега мора се смањити моћ државе и повећати самосталност сваке појединачне школе и самосталност наставника, у управном, финансијском, кадровском и програмском погледу. Држава се мора свести на стратешки развој система, осигуравање квалитета кроз развој стандардизованих и квалитетних инструмената за проверу исхода и, наравно, осигурање покривености и доступности за све категорије становништва кроз залагање за боље финансирање не само плата, већ и учила, активности, библиотека и тако даље.

"Петница"

Истраживачка станица "Петница" је самостална и независна организација која се бави ваншколским научним образовањем младих и унапређивањем научне наставе у школама. Сматрају је највећим успјешним образовним експериментом у Србији. Њене активности су највећим дијелом усмјерене на ученике и студенте, али и на обуку наставника у новим техникама, методама и садржајима наставе природних и друштвених наука.

Поводом обиљежавања три деценије рада "Петнице" у Галерији науке и технике Српске академије наука и умјетности у Београду од 2. до 12. априла одржава се изложба "30 година Петнице". На изложби су представљене најважније активности које се реализују у "Петници" и идеје о даљем развоју Истраживачке станице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.