Светлана Хорват: Свету морамо да покажемо најбоље из наше традиције

Каже то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Националне коморе за моду Србије, модни креатор Светлана Хорват, која тренутно припрема пројекат промоције српских умјетника и дизајнера у Америци, у који ће се ове године први пут укључити и умјетници и креатори из Републике Српске.

*ГЛАС: Изјавили сте једном приликом да је мода бизнис. Колико је данас тешко у том бизнису опстати?

ХОРВАТ: Када човек каже мода, прва асоцијација на овај појам су: гламур, прелепе девојке, светлуцава модна писта, рефлектори, познате личности у првом реду... Мода свакако јесте све ово, али не примарно. Ово је само начин презентовања онога што једна компанија која се бави модом, нуди тржишту за актуелну или следећу сезону. У моди се годишње, на глобалном нивоу, обрће између 40 и 100 милијарди евра. То ову индустријску грану сврстава у ред најпрофитабилнијих у свету. Значи, мода је бизнис, пре свега. То није случај једино са “Хауте Цоутуре” у Паризу, где је акценат на моди као уметности. Недеља високе моде у Паризу је празник уметности и то је оно најлепше што у овој области може да се види. Свакако, модне куће “покривају” ове колекције кроз зараду која се ствара у редовним модним линијама за широко тржиште. У данашње време глобалне кризе, тешко је, међутим, и великим модним именима да опстану и раде. Пошто сам често гост у великим модним кућама Париза, а и дружим се приватно са некима од највећих имена светске моде, не бисте веровали колико имају финансијских проблема и колико се боре да опстану изнад површине. Нажалост, многи великани то нису успели. Да и не говоримо у овом смислу о моди на нашим просторима. Постоји велики потенцијал и таленат, али о неком озбиљном модном корпусу нема ни говора. Често волим да кажем да је у моди већ све измишљено. Ипак, постоје земље и културе које нису коришћене у моди као инспирација. Несрећни догађаји на нашим просторима протеклих деценија, ставили су нас у центар пажње по неким лошим аспектима, а наша богата култура и традиција је остала негде иза хоризонта. Тако је наш етнос остао непознат и неинтересантан великим именима у свету моде. То нам сада, када се ствари нормализују, даје могућност да се свету прикажемо у неком другом светлу. Предиспозиција за скретање пажње у великим светским модним центрима је бити другачији, препознатљив, нов, свој. Ми то можемо само ослањајући се на оно што смо ми сами, на нашу традицију, на наше корене и сопствену етнографију.

*ГЛАС: Шта тренутно радите?

ХОРВАТ: Управо сам у припреми пројекта који је већ постао традиционалан, јер се ове године организује четврти пут заредом. То је промоција српских уметника и дизајнера у Америци. Сваке године у октобру организујемо “Реадџ То Рисе” - (Спремни за подухвате) у Вашингтону, у престижном Карнеги институту. Овај пројекат има за циљ да промовише српске уметнике у Америци, помогне у продаји њихових дела и изгради репутацију нашим уметницима са оне стране света, као и да побољша наш имиџ генерално. Сваке године у оквиру РТР-а представимо три или четири модна дизајнера, десетак сликара, неколико вајара и примењених уметника, као и неког од музичких уметника са ових простора. Такође, у пратећем садржају увек представимо нешто из области српске књижевности, традиције и историје. Претпрошле године смо изложили оригиналну преписку “Душановог законика”, па су се званице могле упознати и са једним од најзначајнијих аката из историје нашег народа. Ту су увек присутни и производи са ових простора попут добре ракије, вина, чајева, чоколада, сокова.... Сви експонати и модели са модних ревија се продају и један део одваја за хуманитарне активности, односно за фонд за изградњу српске православне цркве у Вашингтону. Пре месец, када је кренула припрема овогодишњег РТР-а, донесена је одлука да се у пројекат укључе и уметници и креатори из Републике Српске. Желимо да од ове године представљамо уметничке ствараоце са обе стране Дрине, јер, у крајњој линији овај пројекат и јесте промоција свих српских уметника. Зато овим путем позивам сликаре, вајаре, примењене уметнике и модне креаторе из РС да се јаве како бисмо их укључили у пројекат. У плану су такође, неколико збирних изложби наших уметника у Светској банци и америчком Конгресу. Поред овога, добила сам позив да отворим Аргентина Фасхион Њеек, у новембру, као и позив за Нењ Џорк Фасхион Њеек, али због породичних обавеза то нећу бити у могућности ове године. Тренутно припремам колекцију за Париз...

*ГЛАС: Од краја 2006. године ваши модели су на француском модном тржишту, имали сте ревије у Паризу. Чиме сте освојили престоницу моде?

ХОРВАТ: Профилисала сам се у иностранству као креатор који промовише своју културу. Прва колекција која је приказана у Салонима Лувра у Паризу, 2006. под називом “Истина” базирана је на српском националном костиму. Називом сам желела да скренем пажњу француских новинара на традицију, историју и лепоту српског народа. И успело ми је. Париз ме је прихватио. Јер то је за њих било нешто ново, другачије.... И техника којом сам урадила колекцију била је за светске модне кругове новина. Ручно хеклана кожа, коју се наше вредне баке по селима месецима хеклале, оплемењена “Сваровски” кристалима. Француске колеге креатори су трчали код мене да ми честитају и додирну комаде колекције, не верујући да је све то кожа. После неког времена мог рада на француском модном тржишту, француски модни критичари су ми доделили награду за промоцију Србије и скретања светске пажње на моду балканских земаља. На мојој прошлогодишњој ревији у Паризу, један од званица, шеф катедре за савремену историју Сорбоне др Ерик Мансион Риго је изјавио да је управо видео колекцију великог уметника који је част и понос свога народа.

*ГЛАС: Каква је ситуација у модној индустрији Србије?

ХОРВАТ: Ако бисте прегледали неке званичне податке Привредне коморе Србије, закључили бисте да су дошли бољи дани за ову индустрију у Србији. Стопа извоза расте у протекле две године. Али оно што је битно јесте да ову растућу стопу извоза, у ствари, представља извоз производа страних компанија које послују у нашој земљи, а не извоз нашег, домаћег производа. Модна индустрија у Србији је сведена на то да висококвалификована радна снага, које је све мање јер се не улаже више у образовање оваквих образовних профила, у ствари, ради искључиво лон послове по ниској цени. Текстилна и кожарска грана су готово потпуно уништене у Србији. Можемо избројати на прстима руку домаће фирме које још увек раде. Даље, страни инвеститори добијају услове за улагање у ову индустријску грану какви се не дају домаћим компанијама. Дугогодишња криза са једне стране и небрига државе су довеле до потпуног колапса ове привредне гране. Ако држава не предузме конкретне кораке и не помогне оживљавању модне индустрије, бојим се да је то коначан крај за ову грану. При том, не треба заборавити да је ова индустрија некада била трећа грана извоза старе Југославије, као и да је данас једна од најпрофитабилнијих индустријских грана у свету. Са друге стране, постоји велики број талентованих, младих људи у земљи којима се не пружа шанса. Ја сам као председник Националне коморе за моду Србије у протеклих годину била у прилици да контактирам са много младих дизајнера, који немају могућност да нешто конкретно ураде, због недостатка финансијских средстава. На овај начин таленти нам пропадају. Бављење модом је постала привилегија богатих и често доконих и неталентованих људи. Надам се да ће се и ова слика променити у скорој будућности, посредством Коморе.

*ГЛАС: Шта су тренутно активности Коморе?

ХОРВАТ: Национална комора за моду Србије је званични представник Србије у Европском савету за моду. Комора је као члан Савета, истовремено и носилац лиценце за организацију Србија Фасхион Њеека, као и представник Србије кроз 158 пројеката из Агенде ЕФЦ-а “Фасхион Еуропе”. Један од тих пројеката у који се укључила Србија је Еуропеан Десигнер Еџцханге Програм. Тренутно Комора ради на организацији ревија и гостовању наших талентованих креатора на седмицама моде Европе. Управо сам се вратила са Малте, гдје је Биљана Типсаревић, млада, талентована креаторка, представљала Србију на Малта Фасхион Њееку. У припреми је одабир креатора који ће представљати нашу земљу на Балтику, у Чешкој, Бугарској, на Исланду, у Паризу… Комора се припрема за формирање академије, припрема фестивал дизајна и поставља темеље Србија Фасхион Њеека, који ће од следеће године почети. Ове године ће у октобру бити одржан Промо Зеро Сербиа Фасхион Њеек, где ћемо представити и најавити ову манифестацију, уз присуство бројних гостију. Много је обавеза и планова Коморе и желимо да она стварно буде ослонац и помогне талентованим младим људима да закораче у свет моде на прави начин. Европа се модно повезала, па је креаторима из наше земље, преко Коморе, пут до европских модних писта једноставан и лак. Пресудан ће бити њихов таленат и рад.

Коријени

*ГЛАС: У чему све проналазите инспирацију?

ХОРВАТ: Некако сам спонтано, од самог почетка свог рада, црпела инспирацију у својим коренима. У оном што јесам и што представља мене. Отац Вељко Врањешевић је као дете у збегу дошао из Босне у Србију, а мајка Душанка, пореклом је из Црне Горе, из долине Зете. То је моја база и моја инспирација. Наравно, ову базичну инспирацију сам увек прилагођавала актуелним трендовима. Моја прва велика колекција под називом “Нана” била је инспирисана црногорским националним костимом. Низале су се колекције и награде, а свака је као лифе мотив имала детаље српских етно мотива. Дакле, база мог рада је наша традиција и култура, а надоградња зависи од многих фактора: годишњег доба, расположења, људи који улазе и излазе из мог живота, нечега што ми скрене пажњу, суза, осмеха...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.