Славомир Гвозденовић: Република Српска резервна матица Срба

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Скупштине дијаспоре и Срба у региону Славомир Гвозденовић.

- Због тога сматрам да у Српској треба да буде одржана једна од седница Скупштине дијаспоре, што би био људски и морални чин, али и чин подршке према делу српског народа који је пропатио много и који улаже огромне напоре да сачува оно што му је гарантовала међународна заједница - истакао је Гвозденовић.

Говорећи о положају Срба у региону и расијању, он истиче да је стање забрињавајуће и да је српско јединство због тога још значајније.

* ГЛАС: Које се активности воде у Скупштини дијаспоре и на чему се тренутно ради?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Чекамо да се оформи канцеларија за дијаспору при Влади Србије да бисмо договорили ново заказивање Скупштине. То је уобичајена процедура, мада има и оних који траже хитно сазивање јер су незадовољни тренутним стањем, тако да морамо да видимо како ћемо даље. Замерам и сам себи, у својству председника Скупштине, али и свима нама, то што нисмо били довољно ефикасни и што смо били више грлати него активни. Морамо да нађемо ефикаснији начин за комуникацију и доношење одлука, али и да видимо да се седнице Скупштине одржавају чешће.

* ГЛАС: И раније су помињани бројни проблеми са којима се суочавају Срби у региону и у расијању, али није много тога урађено?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Морамо прво да рашчистимо сами са собом и да разговарамо о питањима која су важна за све Србе, почев од статуса школа за српски језик до стицања држављанства и слично. Има пуно проблема о којима смо разговарали, а веома мало смо предузели конкретних мера. И када смо нешто покушавали, надлежни нам нису излазили у сусрет онако како су обећали приликом формирања Скупштине и њеног редовног заседања. Важно је да у односима са Србијом, али и нашим међусобним, будемо јаснији и да покушамо да на конкретним примерима из своје средине једни од других понешто научимо. Морамо да се држимо заједно.

* ГЛАС: Казали сте да је за боље сутра потребно јединство и заједничко дјеловање Срба. Да ли се може радити било шта прије конституисања канцеларије за дијаспору при Влади Србије?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Верујем да ће канцеларија веома брзо бити конституисана, али не знам шта бисмо могли да предузмемо док се то тело не формира, ако све институције нису конституисане, а поготово та која се тиче нас Срба у расејању. Са канцеларијом за дијаспору морамо да нађемо начин да и једни и други будемо конкретнији. Ако не може да се уради нешто што тражимо, морамо о томе да добијемо и одговор и образложење зашто не може или како би могло, па да заједно нађемо начин да то решимо. Доста смо били неефикасни. Ја сам само један од 45 делегата, тако да морамо и између себе да рашчистимо неке ствари. Нема бољих и лошијих Срба, независно од тога колико су једни богати, а колико други имају духовног блага сачуваног кроз векове, као што је то случај са нама Србима у Румунији или у Мађарској. По тој духовности, сматрам и нека ми не буде замерено, најбогатији смо Срби на свету. Иза нас је хиљаду година духовности и културе. Када је свети Сава утемељивао и градио у Србији, градио је и код нас и та српска духовност и култура је сачувана. Морамо да уважавамо једни друге и да схватимо да свако има своју специфичност и да управо те специфичности уградимо у Скупштину и њену активност, кроз одборе који морају да буду активнији. Зато је потребно што пре сазвати Скупштину, али ако смо изгубили толико времена, сачекајмо још мало да се оформи канцеларија за дијаспору да бисмо најприје с њима видјели какви су планови. Без договора са Србијом нема бољитка ни у нашим активностима, ни у односима са матицом. Бојим се да то ипак понекад заборављамо, а не бисмо смели. Сматрам да бисмо се чешће требали састајати, а лично бих волио да једна седница Скупштине дијаспоре буде одржана и у Бањалуци.

* ГЛАС: Да ли је било разговора о томе да једна од сједница буде одржана у Бањалуци?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Приликом сусрета и консултација са челницима српске дијаспоре и расејања, као и врхом Србије, некад сам мало у шали, али више озбиљно истицао да имамо и резервну матицу. То је Република Српска. Она има ингеренције државе, чак и ако неко покушава да је закида. Нашли бисмо се у Српској, сви заједно, што би био људски и морални чин, али и чин подршке према делу српског народа који је пропатио много и који улаже огромне напоре да сачува оно што му је гарантовала међународна заједница. И зашто онда не бисмо учествовали у томе и зашто не бисмо били солидарни једни са другима, поготово према онима који су овог тренутка можда и перјаница тих наших српских расејања.

* ГЛАС: Напредни клуб из Београда је недавно упозорио да се политичка и остала права Срба у региону из године у годину смањују. Конкретно, наведено је да се Срби у БиХ суочавају са сталним покушајима централизације и мајоризације?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Не верујем да ће успети покушаји централизације БиХ, јер верујем у самосталност РС. Верујем да се неће на мала врата вратити мајоризација која је нанела Србима, и не само њима, највеће зло. Верујем да се мора испоштовати оно што је загарантовала међународна заједница, а не да се то стално крњи. Не може се над бившом Југославијом примењивати по неколико аршина. Оно што је дозвољено Албанцима на Косову, у најмању руку треба да буде дозвољено Србима у Републици Српској. То су чињенице.

* ГЛАС: Како гледате на положај Срба на Косову и какву помоћ може да им понуди Скупштина дијаспоре?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Давали смо подршку браћи на Косову, а можемо да помогнемо залажући се за она права која имају сви други. Не већа, већ само она која имају и други. Недавно сам гостовао на једној међународној културној манифестацији, где сам за своју књигу "Колико Косова у мени" добио најзначајније књижевно признање и том приликом сам говорио о положају и култури Срба са ових подручја, али сам упитан и како ми са стране видимо како може да буде решен проблем на Косову. Тешка срца, мало и страхујући, одговорио сам да, ако већ мора, треба да дође до поделе, јер је јасно да Срби и Албанци не могу заједно да живе на Косову. Нема заједничког живота, могу само да живе једни поред других. Када већ нисмо били паметни и урадили ту поделу када смо имали веће могућности, онда треба да се то уради сада. Србија треба да сачува северни део Косова и да добије гаранције за српске светиње. Следећи корак јесте борба да оно што се да Албанцима добију и Срби у БиХ. Та два питања морају да буду повезана. Није све изгубљено јер мислим да српско Косово може да буде српско, да српске светиње на Косову могу добити међународну заштиту. На нама је да истрајемо, уз поштивање европских институција, али не одступајући ни за длаку од националног интереса.

Румунија

* ГЛАС: Какав је положај Срба у Румунији, гдје Ви живите?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Напредни клуб је оценио да је оно што имамо у Румунији боље него у осталим земљама у региону. Имајући у виду проблеме са којима се суочавамо да бисмо сачували школе и са смањењем броја Срба на овим просторима, питамо се у каквом су положају Срби у осталим земљама. Румунска држава се према нама понаша коректно и финансира наше активности, али опет имамо проблема. Срби су данас у незавидном положају свуда. То је чињеница. Почев од нерешеног стамбеног питања Срба у Словенији, до страховитих притисака, већих и од оних у Хрватској, које врши власт у Црној Гори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.