Родерик Мур: Немамо жељу да диктирамо рјешења

Жељка Домазет
Родерик Мур: Немамо жељу да диктирамо рјешења

Није случајно да је прошло скоро 20 мјесeци од кад је високи представник на неки значајнији начин посљењњи пут користио бонска овлашћења. То је намјерна политика коју спроводи OHR.

Рекао је ово у интервјуу “Гласу Српске” замјеник високог представника у БиХ Родерик Мур и додао да на посљедњој сједници Управног одбора за примјену мира (PIC) није било говора о затварању OHR-а.

- Ово је земља која каже да жели да се прикључи ЕУ и НАТО-у и ми такве ставове подржавамо. Али незамисливо је да би ЕУ или НАТО у своје чланство прихватили земљу у којој њени лидери сами не доносе одлуке, посебно оне које се тичу руковођења земљом - рекао је Мур.

* ГЛАС: Прије седам дана одржана је сједница Управног одбора савјета за примјену мира (PIC) и с обзиром на закључке који су донесени, изгледа да се PIC и није имао чиме посебно бавити. Шта су главни закључци?

МУР: Не бих се сложио са тим и мислим да су питања која су обухваћена коминикеом заиста изузетно озбиљна. До сада сам присуствовао на шест сједница PIC-а и када посматрам досадашње сједнице сигурно је да је ово било засједање на којем је било највише хармоније у ставовима. За мене је било интересантно да видим висок ниво слоге међу међународним учесницима о великом броју питања. Имам неколико примјера за то. PIC је, на примјер, показао чврсту подршку даљем кретању БиХ у правцу европских интеграција. PIC је имао и чврст став у оцјени да је у протеклих шест мјесеци дошло до стагнације. PIC је дао чврсту подршку владавини права и државним институцијама. Такође, изражена је пуна подршка територијалном интегритету БиХ, а изражена је и дубока забринутост изјавама и активностима које иду насупрот томе. Ово су изузетно значајна питања, а било их је још.

* ГЛАС: Постоји ли уопште још увијек потреба за OHR-ом у БиХ? Знамо да је један од главних закључака PIC-а било испуњавање “пет плус два” услова и циљева што је стандардно, али у посљедње вријеме више него икад политичари раде на том. Стичете ли и Ви такав утисак?

МУР: Апсолутна је одговорност локалних лидера и они су ти који требају предузети на себе одговорност како би се та питања рјешавала, а да их умјесто њих не рјешавају странци. Није случајно да је прошло скоро 20 мјесеци од када је високи представник на неки значајнији начин посљедњи пут користио бонска овлашћења. То је намјерна политика коју спроводи OHR. Ово је земља која каже да жели да се прикључи ЕУ и НАТО-у и ми такве ставове подржавамо. Али незамисливо је да би ЕУ или НАТО у своје чланство прихватили земљу у којој њени лидери сами не доносе одлуке, посебно оне које се тичу руковођења земљом. Ипак, морам рећи да на самој сједници PIC-а није било говора о затварању OHR-а, јер међународна заједница жели да види да су услови и циљеви испуњени.

* ГЛАС: Занимљиво је да је обраћање високог представника послије засједања PIC-а једно од ријетких у коме није директно критиковао и прозивао Републику Српску, њене институције и лидере. Шта се промијенило у Инцковој, али и перцепцији других земаља PIC-а?

МУР: Ништа се није промијенило. Ако се погледа коминике постоји изјава у којој Управни одбор даје подршку високом представнику и његовим активностима, односно осуђује било какве изјаве и нападе на оно што је мандат високог представника и начин на који га он спроводи. Мој је утисак да је међународна заједница више забринута ситуацијом у БиХ у овом тренутку, него што је била раније, макар за вријеме мог боравка овдје. Високи представник и PIC не би радили свој посао ако у својим извјештајима не би говорили о евентуалним пријетњама и подривањима мировног споразума, односно интегритета. Високи представник не ужива у критикама и у свом извјештају је у великом обиму критиковао развој ситуације у ФБиХ и у РС, али и на државном нивоу. Ако РС жели обезбиједити да те критике нема у сљедећем извјештају, може то врло једноставно учинити. Лидери РС својим ријечима и дјелима морају показати да без икакве сумње подржавају БиХ и њене институције. Тада не би постојао никакав разлог за било какву критику.

* ГЛАС: Извјештај који је високи представник представио у Савјету безбједности УН далеко је оштрији од коминикеа. Неки тврде да је прављен на основу новинарских чланака и без довољно контаката са званичницима БиХ. Како коментаришете те оцјене?

МУР: Било би погрешно рећи да је то извјештај који се заснива на новинарским чланцима. Можда су неки тако нешто тврдили, јер се у извјештају налазе чињенице, односно цитати неких изјава који су се појавили у новинским чланцима. Високи представник се стално састаје са званичницима и грађанима ове земље, али не говори о томе. Коментар предсједавајућег Радмановића је позитиван.

* ГЛАС: Да ли стање у БиХ баш толико критично како у извјештају тврди Инцко?

МУР: У ову земљу сам дошао прије 27 мјесеци и у том периоду само једном, и то почетком ове године, ствари су се дешавале на позитиван начин, док је остали дио био без резултата. Чини ми се да је то ипак мало депресивно и могу замислити како то изгледа грађанима БиХ. О томе смо разговарали и на PIC-у. Међутим, и у посљедњих неколико седмица политичари су почели међусобно да разговарају о неким активностима које ће омогућити даљи напредак. Имамо опрезну наду и оптимизам да би се ствари могле побољшати.

* ГЛАС: У извјештају Савјету безбједности високи представник је као главне кривце за лоше стање у БиХ оптужио РС и њене институције. Не чини ли Вам се да је то ипак претјерано, јер видимо да ФБиХ тренутно има много проблема?

МУР: Није РС једини кривац за лоше стање у БиХ. Био сам изненађен таквом оцјеном Бањалуке за овај извјештај, па сам га још једном прочитао. У самом извјештају има више дијелова који се односе на проблеме у Федерацији него дијелова који се односе на саму РС. У извјештају се износи високи степен забринутости због угрожавања владавине права у Федерацији, а наводе се и покушаји да се заобиђе законска регулатива и Устав, а говори се и о трагикомичној ситуацији када је ријеч о највећој законодавној институцији која је парализована, а ради се о Уставном суду. И на нивоу БиХ имамо доста конфузије која је проузрокована разликама које постоје међу политичким странкама у ФБиХ. Све су ово теме које се налазе у извјештају, али високи представник и ја смо забринути због непрекидних пријетњи територијалном интегритету БиХ и било би неодговорно да то није наглашено у извјештају.

* ГЛАС: Како би, према Вашем мишљењу, могла да буде разријешена ситуација у којој се ФБиХ налази?

МУР: Постоји јасан одговор на то, ако су политички лидери спремни да покажу флексибилност и компромис. Кључни политички актери требало би заједно да сједну, укључујући и предсједника и потпредсједнике и покушају да постигну политички договор. Опције које се помињу, да високи представник повуче суспензију одлуке ЦИК-а или да предсједник ФБиХ поднесе оставку, нису једини начини. Међународна заједница не би требало да утиче на то ко сједи у Влади. Једино желимо да обезбиједимо да се поштују институције, Устав и закони. Високи представник је говорио о нечему што се зове кохабитација, односно истовремено постојање. Оно што је имао на уму јесте да предсједник и потпредсједник остану, а да се истовремено формира нова коалиција. То би могла бити Влада која се заснива на већини или би можда могла бити влада националног јединства. Но није на нама да одлучујемо како да се те ствари ријеше.

* ГЛАС: Све гласније се говори о реконструкцији ФБиХ. За Вас се већ у дипломатским круговима говори да ствари у БиХ рјешавате без велике буке и ефикасно. Да ли ћете се укључити у овај процес?

МУР: Најбољу процјену о томе како ФБиХ функционише могу дати, не странци као ја, него људи који тамо живе. Људи широм ФБиХ су и мени лично и мојим колегама рекли да су преоптерећени и исфрустрирани начином на који она функционише. Стога сматрам да би било природно да се подстакне јавна дебата у којој ће се водити расправа о томе како пронаћи начине који ће обезбиједити да ФБиХ ефикасније и једноставније функционише. Увјерен сам да међународна заједница нема жељу да диктира нека рјешења.

Брчко

* ГЛАС: Какво је стање у Брчком и када се може очекивати укидање супервизије?

МУР: Брчко није била тема о којој се дискутовало на сједници PIC-а и то је први пут послије дуго времена. Сматрам да је то из разлога што је међународна заједница задовољна одуком коју је донијела када је ријеч о Брчком. Ми смо опрезни оптимисти у погледу амбициозног програма који је представио нови градоначелник и надамо се да ће он бити у могућности да га спроведе, а посебно у областима које се тичу стимулације економског раста и борбе против корупције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана