Рафаел Ђусте Арениђас: Јашаревићев сценарио не би прошао у Шпанији

Изјавио је то у интервјуу "Гласу Српске" начелник стратешког одјељења Националног центра за координацију борбе против тероризма Шпаније Рафаел Ђусте Арениђас.

Нагласио је да би одговор безбједносних служби Шпаније услиједио одмах, на лицу мјеста и истог момента.         

* ГЛАС: У БиХ су до сада терористичке нападе изводили припадници вехабистичког покрета. Посљедњи од њих је напад вехабије-терористе Мевлида Јашаревића на америчку амбасаду у Сарајеву. Да ли би се у Шпанији могло десити да један терориста чак 45 минута под блокадом држи центар града?  

АРЕНИЂАС: То никако не би могло да се деси. Немогуће је да 45 минута један човјек на такав начин блокира центар града, а да се за то вријеме ништа не учини. Оно што је веома битно, јесте мјесто гдје се дешава терористички напад. Често сам се са својим колегама питао шта би се десило да се терористички напад, који је извршен у Мадриду у марту 2004. године кад је убијено скоро 200 људи, десио у мањим градовима, Севиљи или у Толеду. Ситуација би свакако била другачија. Али ако говоримо о Мадриду у коме се налазе све амбасаде које су заштићене и које обезбјеђују државне полицијске агенције, заиста су мале шансе да би протекло 45 минута без одговора. Заправо, одговор би био одмах, на лицу мјеста и истог момента.         

* ГЛАС: Како коментаришете чињеницу да директор Обавјештајно безбједносне агенције (ОБА) у Парламенту БиХ изнесе тврдњу да у земљи постоји 3.000 вехабија увијек спремних за напад, док министар безбједности том истом парламенту поднесе извјештај да у БиХ не постоји опасност од вехабија и терористричких напада?

АРЕНИЂАС: Послије тако изнесеног прецизног броја од стране званичника надлежне службе, било је обавезно да се нешто предузме. А ако није, мора се предузети. Али за то је неопходна координација и сарадња, што ми у Шпанији заиста увијек имамо. У Шпанији је, наравно, ситуација другачија и веома је тешко процијенити који је тачан број радикалних исламиста спремних на тероризам. Ми имамо доста имиграната са сјевера Африке. Процјене су да у Шпанији живи око 1,5 милиона муслимана, али наравно не можемо рећи да су сви они припадници тог покрета. Оно што је за Шпанију карактеристично је то да се питањима тероризма и сајбер-тероризма баве агенције за спровођење закона. Кад говоримо о обавјештајним агенцијама оне, за разлику од БиХ, имају стратешку улогу и баве се глобалним пријетњама и сарадњом са другим земљама.     

* ГЛАС: Која Ваша искуства можете пренијети безбједносним факторима у Републици Српској и БиХ?

АРЕНИЂАС: Национални центар за координацију борбе против тероризма Шпаније саставни је дио Министарства унутрашњих послова Шпаније. Главни циљ одјељења у коме радим јесте да координише рад свих јединица у Шпанији које се баве борбом против компјутерског тероризма. У Шпанији, као национални документ, имамо стратегију против компјутерског тероризма која је заснована на стратегији Европске уније и има четири основна стуба. То су превенција, заштита, реакција и кривично гоњење. Континуирано радимо на тој стратегији како би се са свим ажурираним информацијама супротставили тој пријетњи. Колегама овдје желио бих да објасним да је за успјешну борбу против сајбер тероризма кључна међународна сарадња. Неопходно је јавно-приватно партнерство. Треба да развијемо сајбер културу, да едукујемо људе о томе, јер је борба против сајбер-тероризма наша будућност.

* ГЛАС: Како дефинишете сајбер-тероризам и како функционише борба против њега?

АРЕНИЂАС: Веома је тешко дефинисати компјутерски тероризам, а може се рећи да постоје двије врсте. То је начин коришћења интернета од стране терористичких организација за пропаганду, за врбовање и сакупљање средстава, а постоји и коришћење интернета за физичке нападе на, рецимо, инфраструктуру. Због ове друге врсте пријетње, у Шпанији смо 2007. године формирали Национални центар за заштиту критичне инфраструктуре. Формирали смо и тим за одговор у случају хитних компјутерских ситуација који је директно одговоран предсједнику државе. Примарни задатак тог тима јесте да пружи безбједносну подршку административној мрежи Шпаније. Постоји и други тим који је одговоран за грађане и за све оно што се тиче бизниса. А имамо и двије државне безбједносне агенције, једна је војног, а друга цивилног, полицијског карактера. Оне у свом саставу имају двије оперативне јединице које се искључиво баве борбом против сајбер-тероризма.         

* ГЛАС: Може ли се говорити о томе колико је успјешна превентива, односно конкретно колико је Национални центар за координацију борбе против тероризма Шпаније од формирања до данас успио да спријечи планирање и извршење терористичких напада?

АРЕНИЂАС: Национални центар формиран је послије терористичког напада у Мадриду 11. марта 2004. године кад је више од хиљаду људи погинуло и повријеђено. Покренуто је низ иницијатива од којих је једна повећање броја полицијских службеника који се баве искључиво борбом против тероризма. Много смо урадили и на међународној сарадњи у вези са питањем спречавања планирања и извршења терористичких напада. Тако да у овом тренутку не можемо ни да замислимо да би такав или сличан напад могло да се деси у Мадриду или Шпанији.

МУП РС

* ГЛАС: Како оцјењујете спремност и организованост МУП-а Републике Српске који у свом саставу има и јединицу за борбу против компјутерског тероризма?

АРЕНИЂАС: МУП РС је заиста добро припремљен, али увијек постоји мјеста за даљи напредак. Морамо бити свјесни да је модерна технологија оружје терориста и да се стално морамо борити за то да они не буду испред нас. А за то је потребан новац, дакле за истраживања, улагања, обуке и за размјену искустава, што је најбитније о овој специфичној врсти криминалитета. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.