Радомир Божић: Нулта стопа раста била би успјех, пријети нам рецесија

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" вицегувернер Централне банке БиХ Радомир Божић.

- Наша актуелна процјена је да се у најбољем случају може очекивати врло скроман економски раст, али ће с обзиром на наведене трендове током ове године бити добро ако се остваре прогнозе релевантних међународних институција да ће стопа промјене БДП бити нулта, односно да ће бити успјех уколико не дође до пада БДП у односу на 2011. годину - казао је Божић.

* ГЛАС: Какво је тренуто стање банкарског сектора БиХ?

БОЖИЋ: Банкарски сектор у БиХ од почетка још актуелне глобалне кризе задржао је стабилност и сигурност. Депозити и штедња су, послије почетног значајнијег повлачења, стабилизовани и расли су током претходних година, што на најбољи начин потврђује степен повјерења, прије свега становништва, у банкарски сектор. Банке које послују у БиХ су високо ликвидне. Профитабилност банкарског сектора је била угрожена током 2010. године, али су банке успјеле да тај проблем ријеше прије свега сопственим реструктурирањем и рационализацијом свог пословања, тако да су у 2011. и током 2012. године остварени позитивни резултати у овом сектору.

* ГЛАС: Који су највећи проблеми?

БОЖИЋ: Највећи проблем са којим се сусреће банкарски сектор у БиХ, као уосталом и у другим земљама окружења, али и шире, јесте релативно висок ниво и пораст неквалитетних кредита усљед проблема са којима се суочавају корисници кредита, како сектор привреде, тако и становништво. Тренд раста неквалитетних кредита је био доста изражен у периоду од 2008. до 2010. године, а затим задржан на приближно истом нивоу у 2011. години у односу на крај 2010. године. Према расположивим подацима током 2012. године неквалитетни кредити поново биљеже раст.

* ГЛАС: У јавности се често говори о могућем повлачењу капитала банака из БиХ. Колико је то реално очекивати и какве механизме заштите БиХ има у случају да до тога дође?

БОЖИЋ: Познато је да је већина банака које послују у БиХ у власништву ино банкарских групација, те забринутост због могућег повлачења капитала вјеровано произлази из те чињенице. Имајући у виду регулативу пословања банкарског сектора у БиХ, банке немају дискрецију у погледу управљања капиталом. Законом је прописан минимални ниво капитала, те ниво адекватности капитала у односу на ризиком пондерисану активу банке, као и обавеза да се ти захтјеви морају у континуитету испуњавати, односно одржавати. Банка која то не би поштовала нашла би се на удару мјера агенција за банкарство. Стога се не треба плашити да ће банке које имају стратегију да послују на тржишту БиХ повлачити капитал, јер је то претпоставка да задрже лиценцу за рад, а може се претпоставити да се неће повлачити са тржишта све док је њихово пословање успјешно. Процедуре и поступак повлачења било које банке са тржишта су такође прописани и подразумијевају да банка мора измирити све обавезе према својим депонентима и штедишама.

* ГЛАС: Како оцјењујете тренутну економску ситуацију у БиХ? Какве су процјене Централне банке о економском расту у овој години?

БОЖИЋ: На основу кључних економских индикатора може се оцијенити да тренутна економска ситуација у БиХ није повољна. Према званичним статистичким показатељима, током првих шест мјесеци ове године смањена је индустријска производња и извоз, спољнотрговински дефицит је око 3,4 милијарде КМ, а такозвана анкетна стопа незапослености је повећана са 27,6 одсто у 2011. години на 28 одсто. Иако су процјене ЦБ биле нешто оптимистичније у односу на друге процјене о економском расту мјереном стопом БДП-а, оне се у оваквим околностима морају кориговати наниже. Стога је наша актуелна процјена да се у најбољем случају може очекивати врло скроман економски раст, али ће с обзиром на наведене трендове током ове године бити добро ако се остваре прогнозе релевантних међународних институција да ће стопа промјене БДП бити нулта, односно да ће бити успјех уколико не дође до пада БДП у односу на 2011. годину.

* ГЛАС: Који су највећи изазови за економију БиХ?

БОЖИЋ: У овим околностима највећи изазов за економију БиХ је координирана активност свих нивоа власти са циљем да се покушају сачувати постојећа радна мјеста, да се ублаже ефекти суше на пољопривреду и укупни ефекти свих неповољних кретања изван и унутар БиХ на стандард становништва, посебно социјално угрожених категорија. Овај циљ ће очигледно бити веома тешко постићи, а начин да се у томе успије је већи ангажман влада на свим нивоима. Потребно је да се настави реализација започетих пројеката, да што прије започне реализација најављених нових пројеката у области инфраструктуре, енергетике и осталим секторима кроз привлачење нових инвестиција, али и кроз повлачење раније одобрених кредитних средстава од низа међународних финансијских институција.

* ГЛАС: Пријети ли БиХ нова рецесија?

БОЖИЋ: Успоравање и пад привредних и укупних економских активности у једној земљи, уколико се одговарајућим мјерама економске политике на макронивоу и истовременим мјерама санирања, консолидације и реструктурирања на микронивоу, не зауставе и не преокрену такви неповољни трендови, неминовно доводи до пада БДП. Званични подаци указују да је у рецесији већ неколико земаља ЕУ, као што су Грчка, Португалија, Словенија, Италија, Хрватска, Чешка, Шпанија и то други пут у последње три године, а уколико се ефикасније не буде дјеловало на актуелну дужничку кризу у Еврозони, у рецесију ће вјероватно ући и друге европске економије. У БиХ још нисмо успоставили систем кварталног и мјесечног мјерења кретања БДП, тако да не можемо званично рећи да ли је БиХ већ у рецесији. Поменута неповољна економска кретања указују на то да БиХ пријети нова рецесија.

* ГЛАС: Пријети ли нам даљи пад кредитног рејтинга и шта би то значило за БиХ?

БОЖИЋ: Актуелни кредитни рејтинг БиХ је релативно низак. Према агенцији "Мудис" имамо рејтинг "Б3 са стабилним изгледима", а према агенцији "Стандард енд Пурс" "Б са стабилним изгледима". Надамо се да је интерес свих у БиХ да се не дозволи даље снижење кредитног рејтинга БиХ, јер би то додатно закомпликовало укупну ситуацију. Могуће негативне импликације су, прије свега, раст трошкова ино задуживања усљед раста ризико премије, раст забринутости инвеститора и смањење њихових улагања у БиХ, а могућ је и раст каматних стопа у банкама у БиХ.

ММФ

* ГЛАС: Очекујете ли да ће бити одобрен нови аранжман са ММФ-ом и колики ће значај он имати за БиХ?

БОЖИЋ: Очекује се да ће ММФ крајем овог мјесеца одобрити нови аранжман, те да ће дио средстава бити расположив према договореној динамици и до краја ове године. Осим повољнијих услова под којима се ова средства добијају, важно је то што, обавезујући се на спровођење кредибилне фискалне политике и структурних реформи, земља под аранжманом добија могућност да користи повољна средства и помоћ других институција. У случају БиХ то су средства  Свјетске банке и Европске комисије, која су већ дуже вријеме одобрена, али блокирана, а стиче се и већи ниво повјерења инвеститора и кредитора, што утиче на цијену капитала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.