Примож Вехар: Европа има два воза за Балкан

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" експерт за европске интеграције из Словеније Примож Вехар.

- Одлука је апсолутно на БиХ, врата ЕУ су јој широм отворена. Ако се БиХ организује и коначно подијели ЕУ законодавство и почне озбиљно да ради, може достићи Србију у раној фази преговора - нагласио је Вехар.

Додао је да БиХ није у једноставној ситуацији, јер реформе које се спроводе или би требале да се спроводе, обухватају готово све дјелатности.

- Стално апелујем, подијелите читаво законодавство ЕУ по поглављима и за сваки акт ЕУ договорите се у чијој је надлежности, ко ће радити на њему и када, па ће слика бити јасна - истакао је Вехар.

* ГЛАС: Који су кораци потребни БиХ да напредује даље на путу ка ЕУ интеграцијама?

ВЕХАР: Само треба слиједити примјере нових земаља чланица ЕУ или држава у региону које су направиле корак или два више и можемо видјети да је прво што сада слиједи апликација за чланство, коју мора да поднесе БиХ. Да би била вјеродостојна, апликација се подноси тек када се добије позитиван дипломатски сигнал из ЕУ. Док БиХ не направи кредибилан помак у вези са поштивањем пресуде Европског суда за људска права у "случају Сејдић-Финци" и не покаже да су сви грађани БиХ једнакоправни, тај сигнал неће доћи. Сљедећи корак послије подношења апликације је да Европска комисија (ЕК) на захтјев Савјета ЕУ припреми мишљење о спремности БиХ за будуће чланство, такозвани "авис". Да би ЕК такво мишљење могла припремити, користи расположиве информације које има, а прије свега ће слати Савјету министара БиХ такозвани Упитник са више хиљада питања која ће се односити на сва подручја, која су услов за будуће чланство. Ти услови дефинисани су 1993. године и односе се на стабилан и демократичан политички систем, функционалну тржишну привреду и усклађено законодавство које се имплементира. Касније је додат још један услов у вези са реформом државне управе, која ефикасно извршава своју функцију. Савјет министара БиХ односно Дирекција за европске интеграције (ДЕИ) мораће та бројна питања суштински прегледати и онда прослиједити надлежним институцијама по свим нивоима власти у БиХ, да би се тамо припремили одговори. Не може се свако питање слати свима, него само надлежнима. Кад одговори стигну назад у ДЕИ, биће потребно усклађивање са свим нивоима, да би се на свако питање могао послати јединствен одговор БиХ, а не различити одговори свих нивоа власти. На основу прегледаног упитника и позитивне процјене ЕК, Савјет ЕУ додјељује статус државе кандидата, а онда слиједи дефинисање, прво датума почетка преговора, а касније и почетак самих преговора. Преговори почињу аналитичким прегледом законодавства ЕУ и законодавства БиХ (такозвани скрининг), да би се на основу тога могла припремити преговарачка полазишта по свих 35 преговарачких поглавља. Послије завршетка преговора, који трају неколико година, сљедећи корак је потпис и каснија ратификација приступног уговора у свим земљама чланицама. Потребно је организовати референдум о приступању БиХ ЕУ и припремити уставне промјене које дозвољавају пренос извршавања дијела суверених права на институције ЕУ, али то тек послије завршених преговора.

* ГЛАС: Како оцјењујете садашње стање БиХ по питању реформи које је спровела и које спроводи?

ВЕХАР: БиХ није у једноставној ситуацији, јер реформе које се спроводе или би требале да се спроводе, обухватају готово све дјелатности. Неке од реформи односе се на привреду, приватизацију, реформе потребне због усклађивања са ЕУ по свих 35 преговарачких поглавља, гдје се, на примјер налазе и реформе правосуђа, затим денационализација и слично. Реформе су на подручју функционисања државе и демократског друштва, на подручју дјеловања тржишне привреде, те на свим осталим кључним подручјима од пољопривреде, енергетике, заштите околине и других. Неке реформе су у току, неке нису још почеле... Битно је бити свјестан да се те реформе не предузимају јер неко у Бриселу то тражи, него јер су потребне у сваком случају због бољег живота становника БиХ и бољег и конкурентнијег дјеловања БиХ привреде.

* ГЛАС: Шта су главни проблеми придруживања БиХ?

ВЕХАР: Према мојим искуствима у БиХ, а ту радим већ двије године, то је мањак политичке сагласности главних политичких актера који су на посљедњим изборима добили мандат да поведу државу напријед. БиХ једина у региону нема план интегрисања. За сваки акт ЕУ мора бити јасно чија је надлежност, ко ће да га преведе, ко и када ће га пренијети суштински у домаћи правни систем, ко ће га имплементирати и које посљедице доноси. Због тога је, по узору на остале државе у региону, потребан свеобухватан програм интеграција са текстуалним и табеларним прегледом свих реформи из којег произлази ко шта ради и када. Али предуслов је успостављање ефикасног механизма координације са радним групама представника свих нивоа власти које слиједе будућа преговарачка поглавља, као што постоји у свим државама региона. БиХ јесте уставно комплексна држава, али то не значи да се не може ништа урадити. Одлично урађен посао у вези са испуњавањем услова за укидање виза је доказ да је могуће успјешно се организовати и координисати.

* ГЛАС: Каква је према Вашем мишљењу сарадња ентитета по питању ЕУ интеграција и како то утиче на сам процес придруживања?

ВЕХАР: Сарадња би могла бити боља, односно мора бити боља. Подручја које чине већину ЕУ законодавства су, по мом разумијевању Устава БиХ, великим дијелом у надлежности ентитета, нпр. пољопривреда, заштита околине, енергетика... Али, упозоравам, то не значи да ентитети треба да раде шта хоће у свом парламенту односно влади, без међусобне сарадње, односно без сарадње са институцијама на нивоу БиХ. ЕУ директиве и уредбе морају бити усвојене у исто вријеме, на исти начин, са истим рјешењима, са на примјер истим кривичним санкцијама у оба ентитета. Ако се то не деси, можемо добити паралелни правни систем унутар БиХ и посљедице за правну сигурност грађана можете сами замислити. ЕУ директиве као инструмент хармонизације су писане на начин да дају доста слободе законодавцу или избор између опција. Због тога је сарадња међу ентитетима нужна и мора бити један од кључних координативних задатака институција на нивоу БиХ. Била би логична и подјела послова, да сваки ентитет не преводи исте директиве и не пише исте прописе без међусобне сарадње. Али предуслов је јасна подјела послова, односно који од око 30.000 прописа ЕУ су уопште релевантни за БиХ, онда које од релевантних ради ниво државе, а које ентитети (и кантони), а онда међусобна сарадња и сарадња са нивоом БиХ на подручју ентитетске надлежности.

* ГЛАС: Како оцјењујете процес правне хармонизације, како он тече у институцијама БиХ, а како у ентитетима?

ВЕХАР: Правна хармонизација не значи неко техничко преписивање ЕУ аката као што неки мисле, него представља комплексан систем који се састоји из више фаза: подјела надлежности, утврђивање приоритета, преузимање у домаћи правни систем, примјена и вјеродостојно спровођење. Тај процес у БиХ се мора из ад хок активности претворити у организован процес, који мора почети са јасном подјелом тога ко шта ради у БиХ. Свака директива мора добити власника или више њих, а то се може урадити само путем система координације. Тек онда креће утврђивање приоритета, јер не можете све што је ЕУ стварала 50 година пренијети у домаћи систем одједном него у периоду од више година. Процес правне хармонизације није још кренуо како треба у БиХ јер недостаје програм интеграција са програмом правне хармонизације као својим кључним дијелом.

* ГЛАС: Гдје је БиХ у поређењу са земљама региона?

ВЕХАР: БиХ нема још на снази Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и није још поднијела апликацију за чланство, тако да је статус кандидата и почетак преговора још временски неизвјесна чињеница. Ако погледамо државе у региону, можемо видјети да су све корак или више испред БиХ. Албанија има на снази ССП од 2009, када је и поднијела захтјев за чланство и чека статус кандидата. Црна Гора има ССП на снази од 2010, захтјев за чланство је поднијела 2008, добила статус кандидата 2010. и јула 2012. почиње преговоре за приступ. Хрватска је завршила преговоре са ЕУ у јуну 2011, чека ратификацију Уговора о приступу и постаће чланица ЕУ јула 2013. Македонија још чека датум почетка преговора, иако је статус кандидата добила већ 2005, а СПП важи од 2004. Србија још нема на снази ССП, захтјев за чланство је поднијела 2009. и у марту 2012. је добила статус кандидата и очекује да ће крајем ове године добити датум почетка преговора.

* ГЛАС: Која су најважнија искуства које би БиХ требало да преузме од сусједних земаља?

ВЕХАР: БиХ би од њих морала преузети искуства у вези са успостављањем структуре координације европских послова са радним групама и тачну подјелу ЕУ законодавства, са јасном расподјелом надлежности и приоритета. У сваком трену мора бити потпуно јасно ко шта треба да ради и када. Тек тада, процес правне хармонизације може организовано да крене. Онда слиједи међусобна сарадња и координација свих нивоа, да је усвојено законодавство међусобно усклађено, да државни ниво укључује ентитете у случају државне надлежности и да ентитети међусобно сарађују и са државним нивоом у случају ентитетске надлежности, да се не би догодило да иста директива у домаће законодавство буде пренесена на различите начине.

* ГЛАС: Колико ће БиХ бити тешко да прихвати све реформе које су потребне на путу европских интеграција, с обзиром на њено уставно уређење?

ВЕХАР: Реформе нису само за прихватање, него треба на њима радити и потребне су због становника и привреде БиХ, не само због европских интеграција. Ако је било могуће организовати и спровести реформе у 12 држава средње и источне Европе, које су се придружиле ЕУ 2004. и 2007. године и ако то могу све остале државе региона, не видим зашто БиХ не би могла. Уставно уређење је такво какво јесте, оно тражи много сарадње и координације, али не спречава да се ради ако постоји политичка воља свих главних актера у БиХ и сазнање да другог пута него сарадње нема.

* ГЛАС: Интеграција у ЕУ је онда могућа и ако ентитети задрже своје надлежности?

ВЕХАР: Надлежности су такве какве јесу по Уставу, свако ради шта је у његовој надлежности и сарађује са осталим нивоима. Проблем је то што у БиХ надлежности за око 30.000 аката ЕУ још нису одређене, па свако има своју представу о томе шта је његова надлежност. Стално апелујем, подијелите читаво законодавство ЕУ по поглављима и за сваки акт ЕУ договорите се у чијој је надлежности, ко ће да ради на њему и када, па ће слика бити јасна. Онда преостане само рад и међусобна сарадња на припреми и имплементацији. Ево као примјер, Директива о воћним пекмезима, мармелади и желеима дефинише какве састојке и какву количину воћа мора имати тегла пекмеза за поједино воће. Да ли ће тај - вјероватно правилник, усвојити ентитетска министарства или министарство на нивоу БиХ ваша је одлука, битно је, да важи истовремено у БиХ и да има исту суштину и исте санкције. У супротном, то може проузроковати несигурност за грађане, можда чак селидбу производње из једног у други регион и свакако посљедице за извоз у ЕУ. Или величина кавеза и услови за кокошке у фармама. Исти систем мора важити у БиХ, који је усклађен са ЕУ и са регионом. Такве практичне ствари значе придруживање ЕУ и неизбјежне су ако желите трговински сарађивати са ЕУ и регионом и имати већу трговинску сарадњу. Читав регион се усклађује са ЕУ и БиХ једноставно нема избора.

* ГЛАС: Да ли је реално да БиХ уђе у круг проширења ЕУ заједно са Србијом или је ипак реалније да остане са најнеразвијенијим земљама?

ВЕХАР: Одлука је апсолутно на БиХ, врата ЕУ су јој широм отворена. Ако се БиХ организује и коначно подијели ЕУ законодавство и почне озбиљно да ради, може достићи Србију у раној фази преговора. Србија је прије неколико година подијелила ЕУ законодавство, тачно се зна за сваку директиву и уредбу чија је надлежност, када ће се пренијети у домаћи правни систем и какве посљедице доноси. Такав јаван документ значи и одговорност појединих институција и политичара, јер се потпуно јасно види ко ради и ко касни са реформама. Такав документ и организација ЕУ координације са радним групама фали БиХ да би могла организованије и брже кренути даље. Задатак за БиХ је много тежи него за Србију због комплексне уставне структуре државе, али је изводљив. Послије придруживања Хрватске и Исланда на реду су државе западног Балкана. Како мени изгледа, неће бити више појединог придруживања него ће бити два воза за ЕУ на Балкану. На БиХ је да одлучи на који ће се воз прикачити.

Рок

* ГЛАС: Који је реалан рок када би се БиХ могла наћи у ЕУ?

ВЕХАР: Дефинисано је који су потребни кораци од апликације до чланства. Сусједна Хрватска је поднијела апликацију за чланство фебруара 2003, а чланица ЕУ ће постати јула 2013. године. Само преговори за чланство, који представљају дио процеса придруживања, су трајали шест година од 2005. до 2011. године.

Биографија

Примож Вехар, експерт за ЕУ интеграције, по струци је правник, а скоро десет година радио је за словеначку Канцеларију Владе за законодавство на подручју хармонизације домаћег законодавства са законодавством ЕУ. Био је више година секретар скупштинског Одбора за послове ЕУ у Словенији. Од 2005. године ради као правни експерт у земљама региона које су на путу придруживања ЕУ, Србији, Црној Гори и БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.