Патрик Мун: OHR одлази када се види напредак за ЕУ и NATO

Жељка Домазет
Патрик Мун: OHR одлази када се види напредак за ЕУ и NATO

УО PIC-а поставио је критеријуме за затварање OHR-а и они нису задовољени, а САД су јако забринуте због одржавања OHR-а овдје, због улоге коју може имати у рјешавању питања у БиХ. Прије него што се почне озбиљно разговарати о затварану OHR-а, САД желе да БиХ заиста напредује ка путу ка ЕУ и NATO-у.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" амерички амбасадор у БиХ Патрик Мун.

- Када БиХ буде чврсто опредијељена за тај пут, онда можемо бити сигурни да јој не треба OHR. Ми не желимо да OHR овдје заувијек остане и не би требало да остане заувијек, јер то није конзистентно са чланством у NATO-у и ЕУ - рекао је Мун.

* ГЛАС: БиХ је по оцјенама у тоталној блокади на свим пољима. Како то коментаришете?

МУН: Мислим да је то пренаглашавање ситуације. Засигурно постоје одређене препреке за рјешавања неких од кључних питања, али постоје рјешења за та питања. Ми бисмо жељели видјети политичаре који заједнички раде на изналажењу тих рјешења. Постоји широк спектрум и много је питања на столу. Важно је да политичари не треба да одустају само зато што је нешто претешко. Они су изабрани да служе народу и народ од њих очекује да нађу рјешење у њихову корист и у корист цијеле земље, тако да БиХ може уистину ићи даље ка потпуној интеграцији у Европу, гдје и припада.

* ГЛАС: Које су по Вашем мишљењу главне препреке да се БиХ брже креће ка Европској унији?

МУН: Најважнија препрека у овом тренутку је проналажење рјешења за "случај Сејдић-Финци". Политички лидери су остварили значајан напредак у протеклих неколико мјесеци, уз значајну помоћ Делегације ЕУ. Нису постигли споразум, али чинило се да су ишли ка консензусу. То не значи, наравно, да политички лидери треба да одустану. Заиста постоје рјешења на располагању. Модел који је развијен са Европском унијом има много варијабли. Ти детаљи, нијансе никада нису договорене. Политички лидери морају поново сагледати све те детаље да виде да ли постоји начин да се договоре и како даље. Сматрам да постоји начин за даљи напредак. Било би велико разочарење и штета ако политички лидери годину и по прије избора 2014. године кажу да одустају. То није у најбољем интересу њихових политичких странака, грађана који су за њих гласали, нити у најбољем интересу ове земље. Постоје три рјешења која чекају у Парламенту БиХ. Једно СНСД-а, једно ХДЗ-а и једно СДА. Сами ти приједлози су обећавајући, у смислу да задовољавају одлуку у "случају Сејдић-Финци" и питања која су у њој садржана. Ја бих подстакао политичаре да и то размотре.

* ГЛАС: Долазак високог представника за спољну политику и безбједност ЕУ Кетрин Ештон и европског комесара за проширење Штефана Филеа потврђује да је БиХ у великом застоју?

МУН: Мислим да нико није рекао да је БиХ у дубоком застоју. Мислим да су рекли да су разочарани што није постигнуто рјешење и изразили своју жељу да политичари у БиХ уистину сједну и нађу рјешење. Они то још увијек могу урадити прије јунског састанка Савјета ЕУ. Морају успоставити вјеродостојне активности прије јуна, да би се Споразум о стабилизацији и придруживању могао спровести и да би БиХ могла поднијети апликацију за чланство у ЕУ. То је процес који траје, али потенцијално, БиХ може то урадити до краја године.

* ГЛАС: Ако не дође до тог компромиса у року који сте поменули, да ли ће сљедећи општи избори бити проглашени неважећим?

МУН: То је питање за ЕУ, а не за САД. Но то није кључно питање. Кључно питање је како ће политички лидери наћи рјешење за то. Могу то урадити, морају то урадити и увјерен сам да хоће. Можда ће грађани постати нестрпљиви, јер странке не раде оно за шта су их изабрали и можда ће се странке суочити са консеквенцама 2014. године на изборима. Приближавањем ЕУ и NATO-у грађани БиХ ће имати бољу економију, путеве, жељезнице....

* ГЛАС: ФБиХ је у тоталној блокади. Влада је подијељена и не функционише, односно постоје "двије владе под једним кровом", у Парламенту је једна већина, а Влада не одговара тој већини, Уставни суд није попуњен и не може одлучивати...

МУН: Сигурно је да су сви разочарани ситуацијом у федералној Влади, али морам такође рећи да она није потпуно блокирана. Они раде нешто. Радили су прошле и ове седмице да би се напредовало у вези са Законом о повлашћеним, повољнијим пензијама, које је ММФ поставио као услов и који је усвојен. Честитамо премијеру Нермину Никшићу на ономе што је радио да би помогао да се ово догоди. Честитамо му на лидерству. Надамо се да ће се још са мало корака и више сарадње федерална Влада састати и почети да ради на неким другим питањима са којима се Федерација суочава. Постоји начин да се иде напријед, а први корак би требало да буде именовање новог бошњачког судије у Уставни суд ФБиХ. Подстичемо Будимира и потпредсједнике да се састану и ријеше то што прије.

* ГЛАС: Да ли је, према Вашем мишљењу, цијела БиХ талац несређених односа у ФБиХ?

МУН: То уопште није истина. Увијек је било питања и проблема међу различитим странкама и биће их и даље. То је дио демократског система, али то не значи да су сви таоци. Политичке странке треба да представљају грађане и ми очекујемо да демократски изабрани представници то раде. БиХ је компликовано мјесто, има компликовану политичку структуру, што отежава проналажење рјешења и начина да се иде напријед, али то не значи да је немогуће пронаћи рјешења. Она постоје и могуће је то постићи уз опредијељеност да се ради на томе и мало више енергије код неких политичких лидера да се састану и раде на овом питању.

Поменуо бих рад на Акционом плану за чланство у NATO-у. Састали су се прије пар мјесеци овдје у Сарајеву, формирали радну групу у Савјету министара БиХ да би имплементирали рјешења која већ постоје. Нажалост, ништа се није догодило.

Шест политичких лидера желе пронаћи рјешење питања државне и војне имовине и надам се да ће се три министра озбиљно ангажовати на томе.

Не знам зашто то не ураде, јер то је и у интересу Републике Српске и ФБиХ. Не постоји политички лидер у овој земљи који каже ја сам против тога да БиХ уђе у Акциони план за чланство. Нико од њих то није рекао.

* ГЛАС: Како се кретати напријед када Министарство одбране БиХ ни данас не зна шта од наоружања и муниције има у својим магацинима?!

МУН: Постоји читав низ пописа вишка муниције и наоружања. То је почео да ради и IFOR. Према мојим информацијама ради се и са EUFOR-ом и другим међународним тијелима да би се дошло до списка комплетног инвентара и направила листа из које би се видјело шта се гдје тачно налази, стање тога и како би се утврдило које оружје и муницију треба задржати. Колико ми је речено, тај процес почиње врло брзо.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић истакао је да је ово питање за њега високо на листи приоритета, јер ово оружје и муниција представљају опасност за грађане. Безбједносни ризик постоји, због могућности цурења и одлива ове муниције и оружја неким нелегалним каналима на нелегална тржишта, а то треба уништити.

* ГЛАС: Да ли би на сљедећој сједници Управног одбора Савјета за спровођење мира у мају могло доћи до затварања OHR-а?

МУН: УО PIC-а поставио је критеријуме за затварање OHR-а и они нису задовољени. Један од њих је регистровање државне и војне имовине. Још једном кажем, хајде да то урадимо. Зашто се политичари не састану и кажу хајде да то урадимо? Заиста не знам. Нарочито неки политичари који су најгласнији у вези са затварањем OHR-а и они су ти који не помажу да се постигне напредак у рјешавању питања државне и војне имовине. САД су јако забринуте због одржавања OHR-а овдје, због улоге коју може имати у рјешавању питања у БиХ. OHR је био ангажован на рјешавању ситуације у ФБиХ, а са политичким лидерима је настојао да обезбиједи сарадњу.

САД желе да БиХ заиста напредује ка путу ка ЕУ и NATO-у. Прије него што се почне озбиљно разговарати о затварану OHR-а. Када БиХ буде чврсто опредијељена за тај пут, онда можемо бити сигурни да јој не треба OHR. Ми не желимо да OHR овдје заувијек остане и не би требало да остане заувијек, јер то није конзистентно са чланством у NATO-у и ЕУ. Али постоји конструктивна улога коју овдје може играти, и високи представник није користио своја овлашћења више од годину, можда чак и дуже и мислим да је то било приликом скидања санкција читавом низу људи.

Међународна заједница жели да БиХ сама рјешава проблеме и не желимо да међународна заједница и OHR буду извори рјешења. Политичари су ти који их морају пронаћи и више сарађивати. Напредак није онолики колики бисмо сви ми жељели.

* ГЛАС: Постоји ли адекватна борба против корупције и криминала? Како видите процес процесуирања ратних злочина?

МУН: Видим да се дешавају одређена хапшења. Знам да су нови главни тужилац и шефови агенција за спровођење закона чврсто опредијељени да рјешавају питање корупције и организованог криминала. Мислим да не раде довољно, јер да довољно раде, било би оптужница за корупцију, било би процесуирања организованог криминала, У случају главног тужиоца било би процесуирања ратних злочина. Главни тужилац је увидио да су то мањкавости. Знам да су агенције посвећене да сарађују с њим. То није нешто што ће се десити преко ноћи, али је за то неопходно лидерство тих појединаца.

Безбједност

* ГЛАС: Колико је БиХ безбједна земља? У петак сте подијелили признања за институције које су одговориле задатку поводом терористичког напада на Амбасаду САД у Сарајеву?

МУН: Тероризам је нешто са чиме се суочавамо широм свијета. Не постоји ниједна земља која се може сматрати безбједном по том питању. Оно што се десило у Бостону је ужасан злочин против недужних цивила. Тајна за рјешавање питања терористичких напада је боља размјена информација и томе смо посвећени. Имали смо напад и овдје. То је јако тешко спријечити, али имали смо добар одговор полиције. Срећом, није било тежих посљедица и честитамо агенцијама на обезбјеђењу адекватног одговора на напад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана