Никола Врзић за "Глас": Не може постојати монопол над истином

Према мишљењу главног и одговорног уредника РТ Балкан Николе Врзића ради се о покушају увођења класичне цензуре, наводећи да се дезинформације и пропаганда лако побјеђују истином те да нема потребе да се посеже за оваквим и сличним недемократским средствима. На питање откуд толика потреба бриселских и европских званичника, али и америчких, да се руши нешто у шта се западни демократски свијет до сада толико клео, а то је слобода медија и говора, Врзић каже да се иза свега крије огроман страх западних званичника од продора истине до обичних људи, што би онда у потпуности оголило све што је до сада рађено у вези са Украјином, али и у неким другим дијеловима свијета.

- Западни корпоративни и мејнстрим медији у директној су спрези са владајућим структурама. Они су главно средство пропаганде, односно моћно оружје којим се форсира и намеће један злонамеран наратив, који правда све потезе које вуче дубока држава. Та пропаганда све више пуца у судару са стварношћу и другом врстом наратива који постаје све видљивији. Зато и оволики страх, односно насушна потреба да се то спречи, и то по сваку цену. Због тога се, између осталог, измишља и говори о некаквом наводном руском малигном утицају. Лепе се свакојаке етикете да би били направљени алибији за антидемократско деловање, које прераста у озбиљан тоталитаризам. Ово ме подсећа на дешавања у некадашњем источном блоку уочи његовог распада. Страх од продора истине је упадљиво сличан, али и процеси који се дешавају, али на другој страни света - каже у интервју за “Глас Српске” Врзић коментаришући опште лудило које је захватило западни свијет, који постаје све свјеснији да губи тло под ногама.

ГЛАС: Живимо ли у времену које је својевремено у својим књигама описао Џорџ Орвел, односно да ли смо на добром путу да добијемо и некакво министарство за истину, односно контролу људи?

ВРЗИЋ: Ако погледамо ко су власници медија, све постаје јасно. То су углавном велики инвестициони фондови попут “Блек Рока”, који се доводи у везу с неким од најбогатијих породица у свету. Али, људи, односно јавност, почели су да окрећу леђа тим и таквим медијима, јер увиђају да је оно што им они сервирају далеко од истине.

Тај процес губљења поверења у традиционалне мејнстрим медије прати и окретање ка друштвеним мрежама, новом информативном феномену. На друштвеним мрежама и платформама могућа је много шира дискусија. Сад се и то покушава сузбити у корену, односно ставити под контролу доношењем разних закона. Већ је направљена та нека спрега између власника тих компанија из Силицијумске долине и америчких власти. И ово је лепо упаковано у причу - како се на овај начин жели одбранити од штетних дезинформација. Наравно, употребљава се и реч национална безбедност.

Значи, све време се покушава исто - имати све под контролом. Ово ме подсећа на време када је Источном Немачком неприкосновено владала тајна служба Штази. Мислим да је због свега тога западни свет већ дубоку заглибио у тоталитаризам и цензуру о којој је својевремено писао и Орвел, јер се не дозвољава никакво алтернативно мишљење које би било у супротности са наметнутим наративом.

ГЛАС: Стално се говори о некаквом руском малигном утицају и потреби да се западне земље с њим обрачунају. Постоји ли он заиста или је у ствари све обрнуто?

ВРЗИЋ: Западни медији заступају став да једино они могу управљати светским наративом па самим тим не могу да прихвате и допусте било коме да то наруши. А како би и даље себи обезбедили тај медијски монопол - говоре о некаквом руском малигном и кинеском корозивном утицају. Не може постојати монопол над истином. Њихови покушаји да то ипак ураде говори о њиховој слабости. Да је истина на њиховој страни, они се сигурно не би овако понашали, односно не би било потребе да уводе разне забране и ограничења.

ГЛАС: Да ли РТ Балкан планира да отвори један свој огранак и у Републици Српској?

ВРЗИЋ: Да. Портал РТ Балкан већ успешно функционише, а наш ТВ канал требало би да стартује до краја ове године. Посебна пажња биће посвећена и Републици Српској, као саставном делу српског света.

ГЛАС: Како бисте описали улогу западних земаља на овим просторима, а поготово у свјетлу свега онога што се данас дешава у вези са Косовом и Републиком Српском?

ВРЗИЋ: Однос западних земаља према српском фактору на Балкану је јасан и недвосмислен. Он се најбоље може видети из изјаве америчког генерала Кертиса Скапаротија, који је сведочећи пред Сенатом рекао да је српски народ на Балкану велики проблем за САД. Из овог угла треба посматрати и све што нам се данас дешава, како у Републици Српској, тако и на Косову.

Намера је да се сломи српски отпор, како би се читав Балкан ставио под НАТО шапу. И они то, ироније ли, зову стабилизацијом региона. Још једна орвеловска реченица, јер према њиховом мишљењу стабилно може бити само оно што они потпуно контролишу. Да би до тога и дошли, неопходно је да се убрза процес одузимања уставних надлежности Републици Српској, која су јој дата Дејтонским мировним споразумом, да би се убрзао улазак БиХ и НАТО. Наравно, то се односи и на самопроглашено Косово. Ако би се то којим случајем и остварило, они би онда лакше изашли на крај и са самом Србијом. Да закључим, у њиховим очима српски народ представља велики проблем те га треба што више распарчати, поделити и разјединити, као што је урађено у Црној Гори. То је тај модел деловања, матрица.

ГЛАС: Амерички Стејт департмент именовао је на мјесто помоћника секретара за западни Балкан Александра Касанофа. Он на тој позицији мијења Габријела Ескобара. Касаноф је иначе годинама вјерно служио контроверзној Викторији Нуланд, која је била један од главних организатора крвавог Мајдана, односно рушења легалне украјинске владе и увлачења ове земље у рат са Русијом. Шта можемо очекивати од Касанофа?

ВРЗИЋ: Амерички Стејт департмент одликовао је Касанофа због његових заслуга у припреми Мајдана и рушењу легално изабраних украјинских власти прије десетак година. Он је чак једно време имао задатак да сарађује са прозападном опозицијом у Белорусији. Али, у овом случају, није имао много успеха. Када све то узмем у обзир, на његов долазак гледам с великим подозрењем. Његов минули рад говори да је специјалиста за изазивање обојених револуција и државних преврата. Зато верујем да је његов задатак да се на овим просторима обрачуна са наводним руским малигним утицајем. Наравно, то онда подразумева и српски фактор, који је означен као главни носилац тог негативног руског утицаја на просторима западног Балкана.

Ради се о старим геополитичким интересима, који се нису никада мењали. Ако погледамо историјски податак да су енглески официри командовали турском артиљеријом у Првом српском устанку, па се онда осврнемо на Немачку, али и НАТО, све то је један те исти континуитет деловања. Исти мотиви и циљеви, јер смо из њиховог угла гледано незгодан и непокоран народ. Није случајно то што су готово сви око нас били Хитлерови савезници, баш као што су те исте земље данас чланице НАТО-а. То нису историјски инциденти, већ правилности. То што су Срби доследни у својим ставовима да не желе погнути главу, њима највише смета. Нажалост, стојимо им на том њиховом путу којим иду да би остварили своје геополитичке интересе и на просторима Балкана.

ГЛАС: Посљедњих неколико мјесеци интензивирани су извиђачки и шпијунски летови америчких авиона над простором Балкана. Који су мотиви, спрема ли се нешто?

ВРЗИЋ: Ако знамо искуства које имала Република Српска, али и Србија током деведесетих, увек морамо да будемо на опрезу, јер је већ општепознато да нам ништа добро не желе. Ако знамо и с којим смо земљама окружени, јасно је да је Србија мета тих шпијунских извиђања. Шта их тачно занима, то можемо само да нагађамо. Не верујем да се припремају за неку агресију, јер нису ово више деведесете. Али, очигледно имају одређене планове.

ГЛАС: Да се мало осврнемо и на Декларацију недавно усвојену на Свесрпском сабору. Како гледате на негативне реакције, поготово из Сарајева и покушаје да се праве некакве негативне паралеле са Меморандумом САНУ?

ВРЗИЋ: Као прво, поменути Меморандум САНУ је неоправдано оклеветан. Погрешно се интерпретира од стране непријатеља српског народа. Њима смета сваки покушај уједињења или боље речено окупљања српског народа око неких идеја, јер они годинама и деценијама све раде да се он разбије и разједини. Мене лично све те негативне реакције не занимају и не погађају.

Сама Декларација је један позитиван корак, који је потребан у овим турбулентним временима. Биће ми изузетно драго ако је она први корак ка обједињавању српског света. Надам се да неће остати само мртво слово на папиру. Ради се о природним процесима, јер је српски народ више него икад расцепкан, што је добрим делом заслуга западних земаља.

Сећам се једне епизоде из фебруара 2003. године, када је тадашњи премијер Зоран Ђинђић отишао у званичну посету Републици Српској. Било је то непосредно пре његовог убиства. Тадашњи амерички амбасадор покушао је да га на све начине спречи у томе, одговори, говорећи му да прво треба да оде у Сарајево. И ово је био један од западних покушаја да се спречи то неко природно повезивање Срба у региону, с обе стране Дрине. То се наставило све до данас те отуда и ове многобројне негативне реакције на поменуту Декларацију. Зато је наша потреба још очигледнија да урадимо супротно од оног што нам прижељкују наши непријатељи.

И на Косову се спроводи “олуја”

ГЛАС: Ових дана обиљежева се годишњица акције “Олуја”. Након војног етничког чишћења у Крајини хрватске власти спровеле су и политичку олују, што је све на крају довело до тога да у Хрватској данас живи свега 3,2 одсто Срба. Да ли се исти сценарио данас спроводи и на Косову?

ВРЗИЋ: Када је у питању Хрватска, то је један процес који је, из њиховог угла гледано, успешно завршен. Успели су оно што је започео Анте Павелић и усташе. Нешто слично се данас дешава и на Косову, а што има подршку њихових западних ментора. Сећам се једног случаја када је на Косово дошао блиски сарадник Медлин Олбрајт причајући тада како је Приштина диван град, при томе не помињући велики број Срба који је с тих простора протеран. Њих Срби не интересују. Људи који су остали на својим огњиштима све теже и теже живе, јер су изложени сталној репресији, коју осмишљава и спроводи Аљбин Курти. Мислим да је наша највећа грешка што смо веровали међународним званичницима да ће на КиМ бити оформљена Заједница српских општина. Те њихове гаранције, показало се то до сада много пута, не вреде апсолутно ништа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.