Мира Грбић: Млади уписују занимања која нису потребна тржишту

Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" директор Републичког педагошког завода РС Мира Грбић.

- Стање се тешко мијења, независно од уписне политике на којој се сталној ради, о програмима стипендирања полазника у дефицитарним занимањима и слично. Веома је тешко привољети младе да се упишу за обућара или кројача, па чак и када им кажете да ће се запослити по завршетку образовања - истакла је Грбићева.

* ГЛАС: Какво је стање у предшколском образовању у РС? Са чиме сте задовољни, а шта би требало промијенити?

ГРБИЋ: Предшколско васпитање и образовање значајно је унапријеђено и перманентно се развија. Велики напредак је направљен израдом савременог Програма предшколског образовања и васпитања чиме је ријешена програмска конфузија која је постојала у овом нивоу васпитно-образовног  система. Израђена је и педагошка документација, а ради се на развоју професионалног портфолија, чиме желимо да оснажимо васпитаче као професионалце. Програм се примјењује у јавним и приватним вртићима равноправно. Оно чиме нисмо задовољни у предшколском образовању јесте обухват дјеце, јер желимо да свако дијете буде укључено, посебно дјеца из руралних подручја и социјално угрожених породица.

* ГЛАС: Колико је, према Вашем мишљењу, квалитетно основно образовање у нашим школама? Да ли су ту потребне неке измјене и које?

ГРБИЋ: О квалитету у образовању је могуће говорити са различитих становишта. Са становишта наставног плана и програма, уџбеника, наставног кадра, методичко-дидактичке заснованости наставе, саме организације основношколског образовања,  школских објеката… На сваком од наведених сегмената се континуирано ради, с тим што се у неке сегменте улаже више, у неке мање, а све у складу са захтјевима праксе и потребама дјеце, а опет у складу са могућностима друштва. Беспредметно је расправљати о томе који је од ових сегмената важнији, јер сви су једнако важни  и зато васпитање и образовање и јесте систем.

Мислим да треба пружати већу подршку наставном особљу у смислу стручног усавршавања, а посебно руководном особљу у школама. Такође мислим да треба радити на увођењу изборних предмета у основној школи како би, између осталог, обезбиједили и већу повезаност са сљедећим нивоом образовања,  и подржали развој и интерес ученика.

* ГЛАС: Да ли сте задовољни наставним планом и програмом у основним, али и у средњим школама?

ГРБИЋ: Развој наставног плана и програма захтијева стручност и мултидисциплинарност. Развој подразумијева процес и континуитет, и ми смо задовољни јер се континуирано ради на измјенама, допунама и унапређењу Наставног плана и програма за основно и средње образовање.

* ГЛАС: Када је у питању средње образовање, којом оцјеном бисте га оцијенили?

ГРБИЋ: Средњошколски ниво васпитања и образовања је доживио значајне промјене у посљедњих десетак година. Значајно је повећан проценат ученика у средњем стручном образовању у односу на опште средње образовање, што је довело до специфичних захтјева када је у питању наставни кадар.

Стручно теоријска и практична настава, у сваком занимање, захтијевају стручњаке одређеног профила, који накнадно стичу педагошко-психолошко образовање. Мислим да тржиште рада мора бити више и непосредније повезано са средњим стручним образовањем.

Модернизован је наставни план и програм за све смјерове гимназије за први и други разред, а у идућем периоду ћемо радити модернизацију за трећи и четврти разред.

* ГЛАС: Да ли имамо довољно стручног кадра? Постоји ли неки који нам недостаје и који је то?

ГРБИЋ: Наставног и стручног кадра у нашем образовању има довољно. Имамо много студијских програма за образовање кадрова за рад у васпитању и образовању, и сви они који стекну диплому не могу наћи посао у својој струци.

Међутим, нема довољно стручног кадра за предмете математика, физика и техничко образовање.       

* ГЛАС: Како афирмисати младе да уписују занимања која су дефицитарна? Да ли се тренутно довољно ради на томе?

ГРБИЋ: Код нас постоји један чудан тренд када је у питању упис у поједина занимања, а то је да млади углавном уписују и имају интерес за занимања која нису потребна тржишту рада.

Стање се тешко мијења, независно од уписне политике на којој се сталној ради, о програмима стипендирања полазника у дефицитарним занимањима и слично. Ипак, веома је тешко привољети младе да се упишу за обућара или кројача, па чак и када им кажете да ће се запослити по завршетку образовања. Сматрам да због тога треба и даље радити на промоцији дефицитарних занимања путем професионалне оријентације, дана отворених врата и других активности које се могу организовати у ту сврху.

* ГЛАС: Да ли су уџбеници преобимни и да ли су у некима потребне измјене?

ГРБИЋ: Мислим да смо направили значајан корак напријед када је у питању уџбеничка политика. Ми смо мало тржиште, посебно када су у питању средњошколски уџбеници, што се често занемарује, а није неважно. Мало аутора се одважи да пише уџбеник. Конкурси су јавни и расписују се према потреби и захтјевима наставне праксе.

Данас, у вријеме дигитализације и компјутера, уџбеник је постао само један од извора учења и може да се користи на различите начине. Наставник, у складу са могућностима и интересовањима ученика, те у договору са њима, усмјерава и одређује начин употребе уџбеника. Према мишљењу инспектора-просвјетних савјетника у Републичком педагошком заводу, садржаји уџбеника који су у употреби у основним и средњим школама Републике Српске нису преобимни. Сваке године се врше измјене у неким уџбеницима, издају се нови уџбеници и мислим да се цјелокупна уџбеничка политика континуирано унапређује.

* ГЛАС: Да ли се у школама поклања довољно пажње талентованим ђацима?

ГРБИЋ: Исто питање можете поставити и за ученике који имају потешкоће у учењу или развоју, или за било коју другу групацију ученика. Наравно да школа настоји да одговори на специфичне потребе ученика и зато често говоримо о индивидуализацији наставе, о прилагођавању наставног програма, о различитим видовима наставе и другим облицима непосредног рада с ученицима.  Талентовани ученици могу интензивније да се развијају, брже да напредују, имају могућност да покажу своја умијећа како у Српској тако и изван њених граница. Промовишу се резултати које остварују, пружа им се подршка за школовање на престижним свјетским факултетима и сва потребна пажња.

Пут у Израел

* ГЛАС: Како је прошао пут просвјетних радника из РС у Јерусалим? Каква су искуства?

ГРБИЋ: Група професора из Српске је први пут учествовала на седмодневном семинару о холокаусту у Јад Вашему. Учешће професора на овом међународном семинару је резултат договора предсједника РС Милорада Додика и Представништва РС у Израелу са Јад Вашем институцијом. Велику подршку и гостопримство пружили су и шеф Представништва РС у Израелу Арие Ливне и стручни савјетник у Представништву РС у Израелу Александар Николић. Семинар је био садржајан, поучан и веома добро организован. Професори из Српске су активно учествовали у радионицама и дискусијама и показали завидне компетенције и вјештине. Бјеше то једно дивно учеће искуство у пријатељском окружењу и ја сам сигурна да ћемо успјети да уведемо нови начин изучавања холокауста у средње школе у РС, што је био циљ нашег боравка у Израелу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.