Миодраг Стојковић, генетичар: Срби имају јединствен генетски код

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" познати генетичар из Лесковца Миодраг Стојковић, који се одрекао иностране каријере, вратио у Лесковац, да би од стерилитета лијечио, како каже "на домаћем терену".

- А веровали или не, нађен је и мали број гена који припадају далеким народима, укључујући Викинге, а све као последица сталних кретања и сеоба народа кроз дугу и увек бурну историју Балкана - рекао Стојковић.

* ГЛАС: Шта вас је нагнало да се одрекнете већ стечене каријере научника свјетског гласа и да се вратите у Лесковац и помогнете паровима у лијечењу стерилитета?

СТОЈКОВИЋ: Жеља да све што сам научио у Немачкој, Великој Британији и касније Шпанији вратим кући и покушам да помогнемо људима који природним путем не могу до потомства била је велика и бескомпромисна. Отишао сам као младић и током времена видео сам да су сви успеси у иностранству које сам постигао упола радосни и упола тужни, јер увек помислите: "Тако нешто сам могао и код куће, само да сам имао услове." Наравно то је био додатни мотив за повратак, поред помоћи пацијентима, жеља да се и нешто створи, остави младим људима који такође гаје љубав према науци.

* ГЛАС: Колико су тешки били путеви доласка у Србију и отварања Специјалне болнице?

СТОЈКОВИЋ: Било је јако тешко јер је владало неповерење, зашто Лесковац, а не Београд, зашто неко жели да се врати из иностранства (по принципу сви паметни одоше или желе да оду, мора да је луд када хоће назад). Неки су то видели и као могућност да раде у болници, а да ништа не раде, некоме је сметало јер су се нашим доласком аутоматски мењали стандарди, побољшавао квалитет рада, уводила нова и модерна опрема и технологија. Било је и оних који су хтели да покажу моћ и да се само они питају... Да је било тешко, јесте, али ми је неописиво драго што смо на крају успели да отворимо Специјалну болницу и помажемо онима којима је наша помоћ неопходна.

* ГЛАС: Ко Вам је све помогао у остварењу Вашег циља?

СТОЈКОВИЋ: На срећу и моју велику захвалност, више је било оних који су спознали вредност и значај овог пројекта и болнице. Највише су помогли, на првом месту, мој родни Лесковац, моји суграђани и локална самоуправа, јер је преуредила једну прелепу кућу за потребе Специјалне болнице. Наравно, када су тешкоће кренуле да се гомилају, помагали су и новинари, политичари, као и људи који немају везе са политиком, али су део јавног живота и којима је била најважнија идеја и визија о једној болници на југу Србије.

* ГЛАС: Које све проблеме парови у Србији имају, када је у питању стерилитет?

СТОЈКОВИЋ: Као и свуда у свету, женски и мушки стерилитет је у порасту, поготово мушки, јер је број мушких полних ћелија - сперматозоида у сталном паду. Код жена то су запушени јајоводи, хормонски дисбаланс, полицистични јајници, али и проблем резерви јајних ћелија и многи други, као и они непознатог узрока, односно када је све у реду, бар што се анализа тиче, али потомства природним путем и даље нема.

* ГЛАС: Колико је до сада парова добило бебу уз вашу помоћ? Колико се данас уопште парови боре против стерилитета? Да ли се често брзо предају, разочарају и одустају од борбе да добију бебу?

СТОЈКОВИЋ: Кроз болницу је прошло више од 5.000 парова. Сигурно не иду сви на вантелесну оплодњу, а њих је било скоро 1.600. То су они који заиста морају на вантелесну оплодњу и већи број њих се не предаје. Неки одустану, нажалост, врло често из медицинских разлога (нема резерви јајних ћелија најчешће), али и због економских разлога, јер не могу сви да иду на бесплатну вантелесну оплодњу коју финансира држава. Наш задатак је да радимо што боље можемо, да би и тај економски фактор био мање значајан, јер ако сте успешни, онда парови не морају поново на поступак. Посљедња статистика показује да је 56,7% успешност код жена до 40 година.

* ГЛАС: Да ли и колико има оних парова којима нисте успјели помоћи?

СТОЈКОВИЋ: Нажалост, било их је. Светска литература то и потврђује, да код 40 до 45% парова и вантелесна оплодња неће помоћи. Сувише је много фактора који играју важну улогу у стварању трудноће. Наш највећи проблем, а и свих људи који се баве овим послом, је тај да када вратите ембрионе будућој мајци они измичу и нашој, али и контроли жене. Не постоји ништа што би ембрион "убедило" да резултује у трудноћу, ако не постоји идеална сарадња између ембриона и материце. То се зове ембрионална-матернална комуникација.

* ГЛАС: Да ли Вас посјећују и парови из Републике Српске и траже помоћ?

СТОЈКОВИЋ: Велики број парова је био и даље долази из целога света и, наравно, из Републике Српске. Био сам и у Бањалуци, Зворнику, држао предавања са темом матичне ћелије и стерилитет. Веза са Републиком Српском је јака и морам да кажем увек емотивна када се парови јаве да су добили бебу или бебе.

* ГЛАС: Колики је број парова из Републике Српске којима сте до сада помогли да добију бебу?

СТОЈКОВИЋ: Нажалост не знам тачан број свих укупно рођених беба, не само из Српске, јер се велики број људи не јави. Ја то разумем, јер људи не желе да се зна да иду на вантелесну оплодњу или не желе да "малеришу", па се не јаве.

* ГЛАС: Да ли је стерилитет код парова све више присутан?

СТОЈКОВИЋ: У Србији постоји тврдња да сваки седми пар има проблем са стерилитетом. Постоји претпоставка да од 60, па до 200.000 парова има неки проблем који је у вези са стерилитетом. Огроман број и огроман проблем који је све више присутан из медицинских, али и социоекономских разлога.

* ГЛАС: Да ли, према Вашем мишљењу, земље региона све више старе и имају све мање малишана?

СТОЈКОВИЋ: Србија полако спада у ред земаља са најстаријим становништвом у Европи. Разлог нису само стерилитет и пад наталитета већ и одлазак младих људи. Србија годишње изгуби 32.000 младих, оних који управо треба да планирају стварање породице. Тиме имамо проблем на квадрат.

* ГЛАС: Да ли можете да нам кажете какав је генетски код код Срба? Колико су Срби по генетском коду слични другим народима и којима све?

СТОЈКОВИЋ: Чудан нам је генетски код, морам да признам. Ако се некада пронађе ген за инат, биће то ген само код Срба. Шалу на страну, велики број људи је радио генетско мапирање и Срба и народа који живе на Балкану и резултати тих студија кажу да имамо јединствен код, који се током историје мешао са великим бројем околних народа. А веровали или не, нађен је и мали број гена који припадају далеким народима, укључујући Викинге, а све као последица сталних кретања и сеоба народа кроз дугу и увек бурну историју Балкана.

Радост новог живота

* ГЛАС: Да ли постоји неки случај у Вашој каријери на који сте посебно поносни и који никада нећете моћи да заборавите?

СТОЈКОВИЋ: Има их јако много. Сви људи су ми подједнако драги и са свима се и ја и мој тим радујемо када успе, или тугујемо када не успе. Никада нећу заборавити једног новопеченог оца који је назвао после успешног порођаја и који од силног узбуђења није могао да проговори реч плачући од среће. То се не заборавља као и када дођу да се опет видимо, али овога пута са бебом. Нама то много значи, јер онда не само да видите њихову срећу већ можете и да штипнете и да се поиграте са нечим најлепшим што постоји на овом свету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.