Миодраг Ловрић: Наука не признаје границе и царине

Казао је то у интервјуу за "Глас Српске" професор статистике на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу Миодраг Ловрић, који је недавно, по други пут, номинован за Нобелову награду за мир за 2013. годину, заједно са колегама из Индије и САД, професорима Калиампудијем Радакришна Раом и Сломом Савиловским. Професор Ловрић је номинован због израде Међународне енциклопедије статистичких наука, а предложили су га ректор једног универзитета из САД, неколико сенатора из Мичигена, ректор Универзитета у Хајдерабаду у Индији и двојица декана из социјалних наука, такође из Индије.

Нобелова награда за мир додјељује се, наиме, првенствено за допринос повезивању и братству народа свијета, а Ловрић је сјединио 619 најпознатијих аутора из 105 земаља на јединственом пројекту.

- Нарочито је важно нагласити да сам у великом броју случајева убедио људе који живе у земљама које су релативно скоро имале конфликте, да заједнички напишу радове. Сам чин номинације из САД је за мене сасвим довољно признање које на овим просторима нико никада није добио -  нагласио је Ловрић, који је посебно поносан на чињеницу да је послије Николе Тесле први Србин номинован за Нобелову награду из Америке.

Ловрић је и прије двије године кандидован за Нобелову награду за мир, а тада су га предложили предсједник Републике Српске Милорад Додик и шест министарстава Републике Србије, један ректор из Србије и универзитетски професор из Шпаније.

* ГЛАС: Недавно сте, по други пут, номиновани за Нобелову награду за мир?

ЛОВРИЋ: Прво што је неопходно објаснити је чињеница да нисам сам номинован, већ се ради о "тимској" номинацији, заједно са мном номиновани су професор Калиампуди Радакришна Рао и професор Сломо Савиловски. За мене је изузетна част да сам предложен у тиму са њима, јер професор Рао је најеминентнији светски статистичар, проглашен за једног од пет највећих индијских научника свих времена. Пре две године улица у којој се налази Универзитет у Хајдерабаду (Индија) је названа улица професора Раоа, поштанска марка с његовим ликом је недавно издата. Професор Савиловски је амерички научник познат по томе што је највише пута био ментор или члан комисије за докторске дисертације од тринаестог века до данас. Ради се о врхунским умовима ове планете. Прошле недеље универзитет у Бафалу, држава Њујорк, је на посебној церемонији, којој је присуствовало више од 5.000 људи, доделио почасни докторат професору Рау, а то му је чак тридесет седми докторат са свих шест континената. Битно је нагласити да смо нас тројица номиновани не само из САД, већ и од стране ректора Универзитета у Хајдерабаду, два декана тог универзитета и коначно и из Шпаније. Запањујуће је да је приликом номинације Индија мене ставила на прво место. Професор Рао је мој идол и идеал у науци и нико га вероватно неће достићи у овом веку, наравно у статистици. Иако сам ја једини аутор Међународне енциклопедије статистичких наука, професор Рао је дао одлучујући допринос, јер је због своје планетарне славе попут магнета привукао бар 200 контрибутора (учесника) и убедио их да се ради о нечему веома важном. Професор Савиловски је написао три изузетно важна чланка у Енциклопедији, где се одлучно супротставио неким догматским схватањима у статистици. Поносим се тиме што сам први ко је после Николе Тесле номинован за Нобелову награду из Америке. Сам чин номинације из САД је за мене сасвим довољно признање, које на овим просторима нико никада није добио.

* ГЛАС: Номиновани сте због израде Међународне енциклопедије статистичких наука. У чему је, за Вас, највећи значај и вриједност Вашег рада?

ЛОВРИЋ: Сама израда Енциклопедија се догађала у "срцу Шумадије", у Крагујевцу, где сам добио посебну дозволу декана да могу да радим ноћу, да бих истовремено био у вези са научницима из Канаде, САД и Бразила са једне стране и Јапана, Аустралије и Новог Зеланда, са друге стране. Пуне три године, скоро свакодневно, одлазио сам на факултет у десет увече и остајао до седам ујутро. Највећи значај Енциклопедије јесте у томе што садржи обједињена знања 619 контрибутора из 105 земаља, што је, по свему судећи, највеће међународно научно дело икада реализовано. Показали смо читавом свету да наука не признаје границе и царине, сви су као један стали иза моје идеје да се побољша ниво образовања у земљама у развоју. Сам сам осмислио око 700 тема и за сваку од тих тема тражио најкомпетентније људе на свету, који су највећи познаваоци тих тема. За око 50 радова из земаља у развоју скоро годину сам провео на њиховом побољшању, како би достигли потребан ниво. Ово је важно за разумевање, јер у Енциклопедији учествују осим четири нобеловца, најпознатији светски статистичари, као и врхунски познаваоци економије, психологије, медицине, генетике, биологије, астрономије, информатике, и скоро свих других наука. Шта сам ја конкретно урадио? Па, подсетимо се Вука Караџића, који је оставио аманет потомству, између осталога тиме што је сакупио народне умотворине из неколико земаља. А овде, у Енциклопедији, је "сакупљено" знање највећих умова ове планете. Нарочито је важно нагласити да сам у великом броју случајева убедио људе који живе у земљама које су релативно скоро имале конфликте да заједнички напишу радове. Приликом израде ове енциклопедије, осим финансијске помоћи, коју је обезбедио председник РС Милорад Додик, на чему сам му бескрајно захвалан, мање-више потпуно сам био препуштен самом себи. Сам сам изабрао 618 контрибутора, сам смислио теме које ће радити, сам са њима контактирао телефоном или путем и-мејла, кориговао радове, давао сугестије о побољшању….

* ГЛАС: Иза себе имате десет година предавачког рада у Аустралији и на Новом Зеланду, а на позив факултета у Рио де Жанеиру из Бразила идете тамо да радите на годину. Кажете да имате још неке позиве из иностранства, да ли је у плану повратак у Србију?

ЛОВРИЋ: Значај тога шта сам урадио препознат је у целом свету, на свих шест континената. Универзитет из Осаке ме је прошле године позвао да држим предавање на светској конференцији из биометрике, а такође сам одржао предавање по позиву на универзитету Хонгконга. Пре две године председавао сам Светским даном статистике на Универзитету у Хајдерабаду, добио сам прошлог месеца молбу да напишем предговор за књигу која ће публиковати радове са светске конференције о изласку из финансијске кризе, у Пакистану сам изабран за професора и већ сам прошле године био члан комисије за одбрану докторске дисертације. Прошле недеље изабран сам за професора Универзитета у Боцвани и ускоро ми стиже први докторат на евалуацију. Из Шпаније сам номинован за Нобела, а из Велике Британије сам пре две године, од стране председника Краљевског статистичког друштва, добио молбу да номинујем некога за златну медаљу из статистике, највеће светско признање. Моја номинација једног професора је уродила плодом и то сматрам за највеће признање које сам икада добио. Осим Бразила добио сам позив да радим у Чилеу. Повратак у Србију? Наравно, али моја супруга, иако је магистар економије, већ две године не може да добије посао. У изобиљу добија само празна обећања одређених високопозиционираних политичара, којима сам ја својевремено суштински помогао да постану то што данас јесу.

* ГЛАС: Да ли је у Вашем досадашњем раду са Вама контактирао неко из надлежних институција у Србији?

ЛОВРИЋ: Иза моје идеје стало је 105 земаља ове планете, које чине 90 одсто светске популације. Свих 27 земаља Европске уније је "ушло" у мој рад. До сада нико из надлежних институција није са мном контактирао. Али нећу ја бити на некој другој планети, доступан ћу бити свима онима који од мене траже помоћ.

* ГЛАС: Шта тренутно радите?

ЛОВРИЋ: Спремам се за пут у Бразил, учим португалски, бразилску варијанту. То је изузетно тежак, али прелеп језик. Нове, интересантне ствари можете ускоро чути из Јужне Америке. Један део мог плана је да одржим предавања у свим земљама на овом континенту и промовишем нов поглед на статистичку науку.

Шансе

* ГЛАС: Нобелов институт ове године објавио је рекордних 259 номинација. Колике су шансе за награду? Кога ви видите као фаворита?

ЛОВРИЋ: Верујем највише у себе, професора Раоа и професора Савиловског.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.